Preduzetnička realnost nam daje mnogo dobrih trenutaka koje trebamo pamtiti

Sećate li se sa koliko ste sumnje kročili u priču pod nazivom Samostalni biznis?

I koliko je puta do sada ta surova preduzetnička realnost pretila da uguši vaš entuzijazam?

I taman kada pomislite da ste napokon na dobrom putu, shvatate koliko vas, recimo, mogu koštati nezahvalni klijenti. Do sada ste već sigurno saznali i pravu istinu o gutanju žaba, a polako vam se otkrivaju i sve one stvari o biznisu koje vam niko nije rekao.

Ne zaboravite, pritom, i spisak najgorih saveta koje ste čuli – a koliko ste puta možda i sami poverovali u neke od najvećih laži o preduzetništvu?

U svakom slučaju, ako ste ikada pomislili da je preduzetništvo možda prevelik zalogaj za vas –pridružite se „klubu“. Jer, preduzetnička realnost, naime, često nije nimalo ugodna i prijatna. Zapravo, ponekad će biti toliko nesnosna da ćete na trenutak zaboraviti sve njene dobre strane.

A njih, bez sumnje, ima mnogo, i o tome bi vam svaki prekaljeni preduzetnik mogao naširoko i nadugačko raspredati. Na primer, većina će se složiti sa time da ih je preduzetništvo, na prvom mestu, naučilo preuzimanju odgovornosti. Jer, kada pokrećete samostalni biznis, vi u tom trenutku postaje jedini glavni i odgovorni. Vi ste u ulozi direktora ili rukovodioca, i niko vam neće stajati nad glavom i podsećati vas na pripadajuće vam dužnosti. Od spremnosti da preuzmete  odgovornost sada zavisi i sve što u svojoj profesiji želite da postignete.

Preduzetnička realnost traži mnogo

Na kraju krajeva, biznis nikada nije ni bio za one koji ne shvataju važnost discipline, posvećenosti, doslednosti ili spremnosti na kompromise. Kao preduzetnik, niste odgovorni samo za odluke koje sami donosite, već i za ljude koje zapošljavate, vaše klijente, saradnike i sve koji su na bilo koji način uključeni u vaše poslovanje. A odgovornost sa kojom pristupate poslu nesumnjivo će se pokazati i u ostalim sferama života: od porodičnih i prijateljskih, pa sve do kolegijalnih i svih drugih vrsta odnosa.

Sem toga, preduzetništvo će vas u velikoj meri naučiti i važnosti empatije. Već odavno nije tajna da je empatija jedan od ključnih saveznika dobrog i uspešnog menadžmenta, a svoje mesto je našla i u procesu pregovaranja i negovanju kvalitetnog odnosa sa zaposlenima.

U tom smislu, sposobnost da saosećate sa drugima i sagledate stvari iz njihovog ugla, neosporno će vam doneti prednost u situacijama kada pokušavate da motivišete svoj tim ili rešite dileme klijenata. Empatija i saosećajnost, prema tome, u biznisu nipošto ne predstavljaju slabost. Upravo suprotno: ove osobine pomažu vam da razvijete fleksibilnost, što vas svakako vodi ka pronalaženju efektivnih i dugoročno održivih rešenja.

A u svemu tome će vam pomoći i sposobnost da stvari sagledate iz više različitih uglova. Jer, preduzetništvo će definitivno promeniti način na koji razmišljate i posmatrate sve(t). Uz 24-časovno radno vreme, ne zaboravite da će vaš uspeh zavisiti i od spremnosti da se prilagođavate trendovima. Za to će vam biti potreban i neprekidan rad na usavršavanju vaših znanja, sposobnosti i veština – a kada po prvi put ulazite u samostalni biznis, za očekivati je da ne možete znati sve.

Možda vam, recimo, nedostaje znanja iz oblasti menadžmenta, ekonomije ili marketinga. Njih ćete, prema tome, savladavati u hodu, i malo po malo, vremenom počinjete sagledavati svet biznisa iz potpuno drugačijeg ugla. Postajete svesni važnosti delovanja na više različitih frontova, a širina koju steknete pomaže vam da bolje razumete različite poslovne procese, suštinu i način rada različitih organizacionih struktura unutar preduzeća ili pak, načine kako da vodite jak i uspešan tim.

Vremenom, što više znanja usvajate, primetićete da postajete samouvereniji, otvoreniji za nova iskustva i spremniji da se uhvatite u koštac sa svakodnevnim izazovima poslovanja – a upravo će vas oni od samog početka staviti na test.

Rizici, neizvesnost, i sve one „sitnice“ na koje vas niko ne može unapred pripremiti, pošteno će vam ispomerati lične i profesionalne granice, isterati vas iz zone komfora i naterati vas da se suočite sa strahovima za koje možda niste ni znali da ih imate.

I to su sve one „čupave“ situacije kroz koje sami morate proći – nekada i više puta – ukoliko zaista želite videti napredak. A ukoliko ste svesni da taj napredak ponekad mora da zaboli, bićete spremniji da prihvatite i one manje dobre strane preduzetništva. Na kraju krajeva, nema boljeg načina da izgradite samopouzdanje nego da na sopstvenoj koži osetite izazove koje će vam preduzetnička realnost doneti.

Podrška vam može biti poslovni partner

Osim, naravno, ukoliko niste odlučili da sve „dobro i zlo“ preduzetništva podelite sa poslovnim partnerom. Osim podrške koju ćete u tom slučaju imati, ravnomerna podela odgovornosti i zaduženja – uz stalno prilagođavanje u cilju postizanja kompromisa – dobijate i lekciju o značaju solidarnosti.

Jer, odnos poslovnih partnera neće uvek biti idealan, niti bi tako nešto uopšte trebalo očekivati. Gledajući, međutim, s pozitivne strane, i te kako imate priliku da naučite kako jedno drugom biti podrška, kako prevazići sukobe mišljenja i kako se zajedno izboriti da vaš biznis ostane na stabilnim nogama.

I to se, naposletku, neće odraziti samo na vaše poslovne relacije, već i na one lične, odnosno privatne. Naučićete kako da se postavite u konfliktnoj situaciji, shvatićete koliko je važno da se zauzmete za sebe, i da pritom budete potpuno iskreni i fer i prema „suprotstavljenoj“ strani.

Jednom rečju, preduzetništvo – ukoliko ga tako posmatrate – ima sav potencijal da vas načini boljom i kvalitetnijom osobom. Sve što ponesete iz tog iskustva – bili to neuspesi, rizici ili, pak, dragocene lekcije – u stanju je da promeni način na koji posmatrate svet, ali i vaš odnos prema sebi i drugima. I to je, na kraju krajeva, samo jedna od lepih strana preduzetništva. Prisetite je se ponekad, i nađite zadovoljstvo u saznanju da je to možda i najbolji izbor koji ste načinili.

Bez obzira da li se privatnim poslom bavite godinama ili ste tek na putu da postanete preduzetnik, izlazna strategija je proces u koji vredi uložiti vreme i trud

Danas vam možda sve ide od ruke i horizon je čist, ali svako od nas iz iskustva zna da se već sutra mogu navući tmurni, kišni oblaci.

Možda ne morate svakodnevno i svuda sa sobom da nosite kišobran ako je leto, ali ćete ga sigurno imati kod kuće spremnog za upotrebu kad krene jesen. Izlazna strategija je upravo kao i taj kišobran. Ne morate je imate ispred sebe u svakodnevnom poslovanju, ali je nešto što vam može presudno pomoći u očuvanju finansijske budućnosti.

Priprema ove strategije omogućava vam da se na vreme osigurate od mnogih neočekivanih događaja koji mogu značajno ugroziti vašu poslovnu stabilnost. Bez obzira na vrstu ulaganja koje planirate, efikasna strategija izlaska treba da bude sastavni deo vaše procene nivoa rizika koji želite i možete da preuzmete.

Šta sve treba da sadrži izlazna strategija

Prvi element čine koraci koje ćete preduzeti u slučaju neke nepredviđene situacije. Pored njih, ovim dokumentom treba da definišete i koji su to kriterijumi koji treba da budu ispunjeni ili prekoračeni da bi se strategija pokrenula.

Da li to znači da je namenjena samo nepredviđenim negativnim okolnostima? Krajnje je očigledno da treba predvideti korake izlaska iz nekvalitetne investicije ili postupak zatvaranja preduzeća koje ne generiše profit. U ovom slučaju, cilj izlazne strategije je da se ograniče nastali i potencijalni gubici.

Manje je očigledno, ali ona takođe može da se formuliše i za slučajeve kada poslovni poduhvat ispuni svoj profitni cilj.

Šta ako vam se obratio neko ko je zainteresovan za kupovinu vašeg posla? Da li biste bili spremni za pregovore bez plana? Izlazna strategija treba da pokrije i ovakve situacije.

Drugi razlozi koje može da uključi su: značajna promena tržišnih uslova, određeni pravni razlozi ili jednostavno želja vlasnika da se povuče iz trenutnog biznisa i uživa u zasluženoj penziji.

Izlazna strategija kao dio biznis plana

Kada je pravo vreme za početak planiranja? Pravi odgovor bi bio da nikad nije prerano razviti plan koji može da vam uštedi vreme, novac i spasi vas od nerviranja.

Dobro pripremanje pomoći će vam da odgovorite na važna pitanja koja se mogu javiti prilikom izlaska iz poslovanja. Među najbitnijima je pitanje optimalne opcije: likvidiranje poslovanja, prodaja, zadržavanje udela ili prenos na člana porodice.

Naravno, svaka od ovih opcija u određenim okolnostima ima svoje prednosti u odnosu na druge. Ukoliko vaš biznis generiše gubitak teško je da će adekvatno rešenje biti prenos na člana porodice. Ukoliko ipak želite da se penzionišete ovo je možda i najbolji izlaz. Takođe je veoma važno na vreme sagledati brojne troškove vezane za različite načine izlaska.

Pre nego što izaberete strategiju, za svaku od opcija trebalo bi analizirati moguće kratkoročne i dugoročne efekte. Kako se svaki vlasnik preduzeća nalazi u situaciji koja je jedinstvena za njega potrebno je prilagoditi je svojim specifičnostima.

Kreiranje uspešnog plana može da bude dug i zahtevan proces. Ipak, bez obzira da li vodite malo preduzeće ili veliku korporaciju, preporučljivo je da imate neku vrstu strategije, tako da vaš izlaz prođe što je bezbolnije moguće.

U idealnom slučaju, izlazna strategija treba da bude deo poslovnog plana, pre nego što se započne sa poslovanjem, jer izbor izlaznog plana može da utiče i na izbor samog biznisa.

Zato, što ranije krenete da planirate pre ćete biti spremni da se uhvatite u koštac sa prilikama koje nastaju. Na ovaj način obezbeđujete da izlazak iz određenog posla prođe bez tektonskih poremećaja u vašem kako poslovnom tako i privatnom životu.