Breaking bad je serija koja, u suštini ima, antijunaka, može nas mnogo naučiti o biznisu

Da su filmovi, a u poslednje vreme i TV serije, mnogo više od načina da se potroši vreme, jasno je svima koji su imali prilike da se sretnu sa nekim primerom vrednim pažnje.

Činjenica je da nas omiljeni junaci iz filmova i serija mogu nadahnuti, ili nam barem, na sopstvenim primerima, pokazati brojne situacije iz kojih možemo izvući korisne pouke. Pa čak i ako su ti junaci iz filmova ili, u ovom slučaju, serija, u suštini antiheroji.

Takva je i serija „Breaking Bad”, naziva adekvatno neprevodivog na naš jezik. Iako ima već nekoliko godina kako je prestala da se emituje, činjenica je da je reč o jednom od najboljih serijskih ostvarenja u istoriji mogućnosti da kroz kutiju gledamo male ljude koji u njoj nešto rade. (Ako niste pogledali ovu seriju, ovo je pravi trenutak da prestanete sa čitanjem, ukoliko ne želite da vam otkrijemo neke delove radnje).

Svi smo svedočili Volterovoj transformaciji, strepeli da li će ga žena Skajler i pašenog Henk provaliti, šta će biti sa njegovim i Džesijevim odnosom… Sve u svemu, od Voltera smo – i pored toga što je postao istinski antiheroj i jedan od onih likova za koje ne znamo da li navijamo ili jedva čekamo da dopadnu nekoj formi pravde šaka – mnogo toga mogli da naučimo.

Počni od malog, misli veliko

Šta je za osnivače Google-a bila garaža, to je za Voltera i Džesija bila kamp prikolica, koju su koristili kao pokretnu laboratoriju za pravljenje kristalnog meta. U početku nisu proizvodili mnogo, ali Volter je počeo da razmatra mogućnost rasta.

Sledeće što se dešava je delanje u pravcu tog cilja: Volt se udružuje sa dilerom koji mu obezbeđuje širu mrežu korisnika, što dovodi ne samo do zarade, već njegov proizvod dobija i odličnu reputaciju.

Naredni korak u ovom pravcu bila je saradnja sa Gasom, vlasnikom lanca restorana brze hrane, odnosno pržene piletine, koja je zapravo samo fasada za distribuciju droge. Gas je Volteru ponudio posao koji se nije mogao odbiti. Voltova zarada se drastično uvećava, a početna tačka – kamp prikolica – sad se čini kao daleka prošlost.

Šta smo ono rekli o delegiranju?

Najvažnije u sledu događaja od kamp prikolice do vrhunski opremljene laboratorije pod okriljem „Los Pollos Hermanosa” je Voltova usmerenost na ono što je njegova najveća snaga – kuvanje meta, dok su distribucija i prodaja od samog starta delegirani, napre Džesiju, a kasnije se proširuju čak i van severnoameričkog kontinenta.

Da je morao sve ovo da radi, u početku bez partnera, kasnije i bez čitave mreže saradnika, da li bi Volt uspeo da postane tako uspešan u onome što radi?

Važno je imati dobar proizvod

Volter Vajt nije postao Hajzenberg zato što je imao prijatan osmeh. Volter Vajt je postao faca u svom miljeu zato što je bio najbolji u onome što je radio – kuvanju meta. Profesor hemije sa ipak nesvakidašnjim talentom, Volter je svoje znanje i talenat upotrebio kao resurs na kom se čitav njegov biznis model zasniva. Nije prošlo mnogo vremena otkad je postao čuven, pri čemu nemojmo zaboraviti da je reč o crnom tržištu, koje nema vrcave reklame, promotivne akcije i drastične popuste.

Ni u jednom trenutku kvalitet Volterovog proizvoda nije doveden u pitanje. Osim što je bio prepoznatljiv po kvalitetu, ovaj proizvod je to bio i po još jednom detalju – svojoj karakterističnoj svetloplavoj boji, što znači da je na prvi pogled bilo uočljivo o kom proizvodu je reč. Ovo takozvano brendiranje sigurno je pomoglo njegovoj popularnosti.

Potrebni su nam drugi ljudi

Voltov posao ne bi bio moguć bez ljudi, pa su zato odnosi sa njima od ključne važnosti i za njegov uspeh. Volter i Džesi se udružuju u poduhvatu koji će kasnije postati daleko veći od svoje početne tačke, a tokom cele serije fokus je na odnosima sa drugima. Sve što je postigao, Volter ne bi mogao bez drugih ljudi, a posebno bez Džesija na početku. Zato je partnerstvo, odnosno tim, često upravo ono što može da pokrene, odnosno rasformira jedan biznis.

Nemojmo, takođe, zaboraviti količinu energije koju je Volter ulagao u laganje, obmanjivanje i prikrivanje istine od svoje porodice, upravo u svrhe očuvanja dobrih odnosa sa njima.

Izlazak iz zone komfora je neophodan

Ponekad je – ispostaviće se na Volterovom primeru – dobro upuštati se u nepoznate stvari, posebno ako su nam strašne ili neprijatne. Uvek postoje mnogo „prljavog posla” koji je potrebno obaviti (pri čemu se ne misli na ilegalne poslove, kao u Volterovom slučaju), a upravo nas on podseća da ćemo, za potrebe sopstvenog biznisa, upravo mi biti ti koji će da zasuču rukave i čiste za nekom protutnjalom olujom go… neprijatnih okolnosti i ishoda. Naravno, sa tom „malom” razlikom da se to u Volterovom slučaju odnosi na laganje, obmanu, krađu i ubijanje radi „napredovanja u karijeri”. No, videli smo i kako se takvi slučajevi, baš kao i u realnosti, često završe.

Ono što je (imaginarnog) Voltera stavilo na sam (imaginarni) tron (imaginarnog) narko biznisa (opet imaginarnog) Albukerkija u Novom Meksiku, SAD negde krajem prve decenije drugog milenijuma jeste njegova nezamenljivost. Niko nije mogao da radi ono što je Volter radio, niko ga nije mogao odmeniti.

Eto još jedne lekcije od Voltera, od koga se – ako stvari posmatramo malo šire od jednostavnog dobro-loše izbora – i te kako može naučiti, bez obzira na to što je po svim relevantnim kriterijumima više negativac nego neko za koga navijamo. Za dobre đake nema loših učitelja, i zato poslušajmo njegove reči:

„Proveo sam ceo svoj život uplašen, prestravljen stvarima koje će se možda desiti, mogle bi se desiti, možda se neće desiti. Pedeset godina sam tako proveo. Zaticao bih sebe budnog u tri ujutru. Ali znaš šta? Otkad sam dobio dijagnozu, spavam sasvim dobro. Uvideo sam da je strah najgori. On je pravi neprijatelj. Zato, ustaj, idi u stvaran svet i šutni to kopile najjače što možeš pravo u zube.” – Volter Vajt

Jedan od likova koji u ljudima izaziva međusobno oprečna osećanja je Frenk Andervud kog u seriji „Kula od karata” (House of Cards) igra Kevin Spejsi

Vremena kada smo televizijske serije posmatrali isključivo kao laku zabavu kojoj smo pribegavali da utrošimo vreme su prošla, a za to je dobrim delom zaslužan kvalitet tih serija. Sada, umesto jednodimenzionalnih likova imamo ljude čiji se karakter razvija i koji u nama mogu izazivati pomešana osećanja.

Jedan od likova koji u ljudima izaziva upravo takva međusobno oprečna osećanja je Frenk Andervud kog u seriji „Kula od karata” (House of Cards) igra Kevin Spejsi. U ovoj TV seriji ogromne gledanosti pratimo najuzbudljiviji deo političke karijere Frenka, ali i njegove žene Kler (Robin Rajt) i već u prvim epizodama postaje jasno da Frenk nije jedan od onih likova koje možemo samo da volimo ili mrzimo.

Ako ostavimo po strani etičke implikacije Frenkovih dela, onda ostaje činjenica da se od njega i te kako može učiti u kontekstu biznisa. To se, naravno, ne odnosi na bacanje onih koji pitaju nezgodna pitanja pod voz, već na određene principe koje je Frenk demonstrirao tokom svojih političkih igara, a koje i te kako mogu biti korisne preduzetnicima.

Zato se u ovom tekstu bavimo biznis lekcijama koje možemo naučiti od Frenka, fiktivnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, kroz njegove citate i ono što stoji iza njih.

Dok se vi raspravljate o sadašnjosti i prošlosti, ja stvaram budućnost

Ovaj Frenkov citat govori o dve veoma važne stvari za svakog preduzetnika: o viziji i fokusu. Bez vizije ne znamo šta je ono što želimo da postignemo, to jest gde želimo da stignemo. Vizija je neophodna jer ona utire put svim onim operativnim stvarima koje su neophodne da bi se pratio put koji vodi do cilja.

Na tom putu postoje mnoge stvari koje nas mogu ometati i tu na scenu stupa fokus – ne dozvoljavanje da se bavimo stvarima koje ne donose nikakav pomak napred. Upravo bavljenje sadašnjošću i prošlošću bez vizije o tome kako će one da se odraze na budućnost spada u nekonstruktivne aktivnosti.

Naravno, to ne znači da se njima uopšte ne treba baviti, već da treba napraviti razliku između izvlačenja lekcija koje nam pružaju prošlost i sadašnjost sa jedne i lamentiranje nad onim što se desilo ili se dešava sa druge strane.

Čitaj šta piše sitnim slovima

Čitanja onoga što piše sitnim slovima obično se setimo pri potpisivanju nekog ugovora, ali u nešto široj interpretaciji ono se odnosi na to da ne dozvolimo da nam promaknu bitni detalji jer smo obuzeti posmatranjem cele slike.

Većina ljudi sklona je da zanemaruje takve stvari, posebno kada postoji vremensko ograničenje da se neka odluka donese, pa bavljenje finesama može delovati kao gubljenje vremena. Zato nas Frenk podseća da je pametno posvetiti pažnju i sitnim slovima, posebno što se upravo njima često pišu veoma bitne stvari i nisu bez razloga sitna.

Imajte to na umu sledeći put kada se budete spremali da odreagujete impulsivno – da li je cena koju ćete platiti zbog brzine velika i da li ste svesni da postoje detalji na koje možda dovoljno ne obraćate pažnju, a i te kako su važni.

Volim da podržavam ljude koji žele da uspeju

Iako je Frenkova ideja uspeha za mnoge ljude nešto za šta treba imati dobar želudac i isto tako vrlo fleksibilno poimanje toga šta je moralno a šta ne, ovaj citat kazuje o tome da se uspešni ljudi (šta god to značilo; u ovom kontekstu je uspeh u biznisu) okružuju uspešnim ljudima. I ne samo da se okružuju, već ih podržavaju, imaju sa njima mentorski ili partnerski odnos.

Isto se odnosi i na investiranje svoje energije, ali i novca u ideje i ljude koji imaju potencijal. Da nema toga, ne bi bilo ni mnoštva sjajnih realizovanih ideja, a za takav stav prema drugima koji su na sličnom putu kao i mi neophodno je zauzeti perspektivu koja se primarno odnosi na podršku ambicioznim ljudima, a ne na doživljavanje njih kao buduće konkurencije.

Za podržavanje onih koji imaju ambiciju koju i mi kod sebe prepoznajemo potrebno je izrasti iz uloge radnika u ulogu mentora, i to je ono što čeka svakog preduzetnika koji želi da razvija svoj biznis.

Neću dozvoliti da budem primoran da dajem obećanja koja ne mogu da ispunim

Davanje obećanja koja su neispunjiva i te kako je rasprostranjeno u marketingu. Bez obzira na to da li se odnosi na takva obećanja ili na ona na koja se obavežete lično, Frenk nas lepo podseća na to da ne bi trebalo da dopustimo da se nađemo u situaciji davanja lažnih obećanja.

Zato je važno biti realističan u proceni toga u kojoj meri se nečija očekivanja mogu zadovoljiti, bili to kupci, poslovni partneri ili, na kraju krajeva, mi sami. Dakle, takva realističnost podrazumeva da imamo uvid u to šta je ono što stvarno možemo da obećamo i ispunimo, odnosno gde je granica između realističnog i neralističnog očekivanja.

Davanje obećanja koja se ne ispunjavaju dugoročno se može veoma negativno odraziti na reputaciju – vas, vaših proizvoda ili usluga i samim tim vaše firme. Ulozi su veliki i zato je pametno pažljivo rukovati sopstvenim obećanjima.

Trči kao maratonac, a ne kao sprinter

Preduzetništvo je sličnije maratonu, nego sprintu. To nije jednokratna bitka koja se izgubi ili dobije, već je konstantan proces dolaska do cilja, kroz mnoštvo manjih ciljeva i etapa.

Frenk nas podseća da je ovaj pristup dobar za ma koju delatnost koja zahteva vreme i strpljenje, tu tako važnu osobinu koju svaki preduzetnik mora da razvija kako bi uspeo da pronađe pravu meru između delanja odmah i onda kada je to najprimerenije.

Isto tako, kod preduzetništva nije reč samo o dolasku do cilja, kao i u maratonu, već i o samom putu dolaska do cilja, pošto će za to biti potrebno vreme, a to vreme može biti ispunjeno brojnim stvarima od kojih mnoge sasvim sigurno neće biti prijatne niti lake.

Nikad nemoj izneveriti svog partnera

Od prve pa do poslednje emitovane epizode ove serije, kao jedna od centralnih tema postavljen je odnos između Frenka i njegove ništa manje ambiciozne žene Kler. Od izjava i dela koja govore o njihovoj ljubavi i povezanosti, do najljućeg neprijateljstva, odnos Frenka i Kler nam kazuje da je pametno važne i bliske ljude držati blizu.

Ako poznajemo dinamiku njihovog odnosa, moglo bi se reći i da je tu na snazi ona „Prijatelje drži blizu, a neprijatelje još bliže”; ali za potrebe lekcije iz preduzetništva, ograničićemo se na ono da je mudro ostati lojalan svojim partnerima čak i onda kada su okolnosti teške i neizvesne.

Setimo se da je za Frenkov uspeh dobrim delom zaslužna Kler, a ako u obzir uzmemo njene ambicije i načine na koje je spremna da dođe do svojih ciljeva, onda postaje jasnije zašto Frenk ima takav stav po pitanju bliskosti sa partnerima i drugim važnim ljudima.

Ako ti se ne sviđa kako je postavljen sto, preokreni ga

Frenka Andervuda možemo opisati brojnim pridevima, ali reći za njega da je neko ko se lako miri sa okolnostima bilo bi u najmanju ruku netačno. I ovo je potencijalno veoma dobar savet za preduzetnike, sa dodatkom da je važno razlučiti šta je ono na šta možemo da utičemo, a šta je ono što moramo prihvatiti kao neminovnost.

Međutim, proaktivan stav, koji kaže da pomerimo ili čak prevrnemo sto ako nam se ne sviđa kako je postavljen poručuje da uvek postoji nešto što može da se uradi u susret okolnostima, pa makar se to odnosilo „samo” na to kako ćemo se mi postaviti spram takvih okolnosti.

Iako mnogi Frenka Andervuda smatraju psihopatom (što zaista nije daleko od istine), to ne znači da ne postoje stvari koje ne možemo usvojiti od ovog uverljivog i višedimenzionalnog lika.

Upravo mogućnost viđenja stvari u nijansama sive, umesto kao isključivo crnih ili belih, važna je osobina preduzetnika, pa je gornji opus fiktivnog predsednika SAD prava vežba upravo za takvu vrstu percepcije realnosti, čak i ako vam se, zbog njegovih moralnih skrupula (odnosno nedostatka istih), čini da bi najpametnije bilo precrtati ga sa liste potencijalnih uzora.