AgDesign - Biznis i marketing 24 Sata dnveno

-

10/09/2022

Kakvo će sutra biti vrijeme sutra i 7 sedam dana od sada otkriva domaća platforma za prognozu vremena VrijemeSutra.com

Kakvo će biti vrijeme sutra u vašem gradu ili mjestu koje planirate posjetit je jako bitna i tražena informacija. Kada su u pitanju planovi ili planiranje nekog događaja, pitanje „kakvo će sutra biti vrijeme“ je neizostavan dio dogovora.

Iako danas odgovor na pitanje kakvo će biti vrijeme možemo pronaći bilo gdje, od tv-a, interneta, pregledavanjem aplikacija na mobitelu i sl. Ponekad se one razlikuju. Što onda? Kojem izvoru najviše vjerovati?

Ako su danas oblaci na nebu ne znači da će vrijeme sutra će biti kišovito, isto tako ako je vani sunčano ne znači da se ne može pojaviti kiša.

Vremenska prognoza je dosta tražen pojam na internetu, osobito kada se očekuje određeno nevrijeme ili mogućnost kiše ili snijega.

Kad će biti kiša, kada će pasti temperatura, kada će konačno pasti snijeg, pitanja koja se vežu uz prognozu su mnogobrojna kao i mjesta na kojima možemo pronaći odgovore na pitanja.

Gomila meteoroloških aplikacija je danas dostupno za vaš pametni telefon, i upravo je ovo danas najčešći način kako većina nas provjerava vremensku prognozu.

Jedna od takvih platformi je i novi domaći sajt VrijemeSutra.com na kojem se nalazi i tražilica po geolokaciji. Tako da možete da pretražite pojmove poput: Vrijeme Banja Luka, vrijeme Split, vrijeme danas Zagreb i slično.

VRIJEME I STRANICE ZA PROVJERU PROGNOZE

Danas prognozu možete provjeriti u bilo koje vrijeme na raznim web stranicama. Mnoge aplikacije za mobitel tako danas nude uvid u vremensku prognozu iz sata u sat.

Kada upišete vrijeme na internet pretraživanje, vaše pretraživanje vam automatski izbaci trenutno vrijeme prema vašoj lokaciji i temperaturu kroz razdoblje cijelog dana, također vam nudi uvid u vrijeme narednih par dana.

Ako scrollate malo dolje vidjet ćete doslovno na stotine rezultata pretraživanja. Federalni hidrometeorološki zavod ili FMZBIH tako nudi prognozu među prvima na određenim područjima Bosne i Hercegovine, također jedna od posjećenijih i omiljenijih stranica za vremensku prognozu je i freemeteo.

Ono što je super kod nekih stranica za vremensku prognozu je što vam nude i opciju Rain alarma koji vam pokazuje satelitsku snimku kretanja oblaka nad područjem koje vas trenutno zanima.

Vrijeme sutra možete tako provjeriti na više web stranica i aplikacija kako bi bili uvjereni u prognozu. Isto tako možete provjeriti i popis najboljih aplikacija za gledanje vremenske prognoze za vaš mobilni uređaji te skinuti i isprobati koju.

Kako se prognozira vrijeme sutra

Nekada su ljudi promatrali prirodu kako bi saznali kakvo će biti vrijeme. Gledali su u nebo, proučavali ponašanje biljaka i životinja i na osnovu toga donosili zaključke.

Najbolji “proroci vremena” bili su seljaci, šumari, lovci, ribari i pastiri. Iz njihovih iskustava proizašlo je pravo bogatstvo narodnih pravila tog vremena.

Danas se svakodnevno prikupljaju podaci iz cijelog svijeta za prognozu vremena. Meteorološke procese u troposferi bilježi više od 8000 stanica na kopnu, brodovima, naftnim platformama, avionima, balonima i meteorološkim satelitima.

Ovi podaci se zatim prosljeđuju u računarske centre u Moskvi (Rusija), Vašingtonu (SAD) i Melbourneu (Australija). Na osnovu ovih podataka kreira se regionalna i globalna vremenska prognoza.

Oni se preko posebne telekomunikacione mreže šalju nacionalnim meteorološkim zavodima, gde ih meteorolozi kombinuju sa sopstvenim mjerenjima i tako kreiraju prognozu za svoju zemlju. Postoji dugoročna i kratkoročna prognoza vremena.

Trenutno se samo opća meteorološka situacija može prilično precizno predvidjeti na duži rok (do dvije sedmice unaprijed).

Kratkoročna prognoza (dva do tri dana unaprijed) danas je vrlo točna. Kada je riječ o vremenskoj prognozi za narednih 36 sati, uspješnost meteorologa je čak 90 posto.

platforma za prognozu vremena — Platforma za prognozu vremena Vrijemesutra.com

Zašto je važna prognoza vremena

Vremenska prognoza nije važna samo za one koji žele znati kako se obući sutradan. Prognoza je prije svega potrebna aerodromima, kako bi mogli poduzeti mjere opreza u vazdušnom saobraćaju.

Brodovi su posebno svjesni upozorenja o mogućim olujama, a vremenski podaci važni su i za drumski saobraćaj i poljoprivredu, međutim, u nekim dijelovima svijeta izgleda da vrijeme nikada ne slijedi ljudske želje. Meteorološki topovi su korišteni da izazovu kišu.

Danas postoje uspješniji načini utjecaja na vrijeme. Kako bi natjerali oblake da ispuste vodu nakupljenu u njima, inokuliraju se kristalima srebrnog jodida.

Oni uzrokuju kondenzaciju vodene pare i stvaranje kapi kiše. Kristali se do oblaka donose avionima. Vakcinisani oblaci oslobađaju do 25 posto više kiše. Međutim, ovaj način utjecaja na vrijeme je vrlo kontroverzan.

Prvi udžbenik o meteorologiji sastavio je grčki filozof Aristotel (384-322 pne.). Nazvao ju je Meteorologica (Nauka o nebeskim fenomenima).

Međutim, moderno proučavanje vremena počelo je tek nakon pronalaska važnih instrumenata kao što su barometar (1643) i živin termometar (1714).

Vremenska prognoza Srbija — 100% U realnom vremenu!

Lifestyle

TNTGroup

-

26/08/2022

0

Vremenska prognoza Srbija — 100% U realnom vremenu!

Vremenska prognoza Srbija, kakvo je vreme u Srbiji, vreme sutra u Beogradu ili vremenska prognoza Niš. Sve o vremenu u Srbiji saznajte na našem sajtu.

Klima Srbije predstavlja skup meteoroloških uticaja na teritoriji Republike Srbije u dužem vremenskom periodu. Klima je osnovni prirodni resurs koji je proizvod “klimatskog sistema”.

Za razumevanje klime u Srbiji, bitno je definisati klimatske elemente, tipove klime u Srbiji i njihov uticaj na savremeni život stanovnika Republike Srbije.

Vremenska prognoza Srbija i klimatski elementi

Za precizno određivanje klime jedne geografske celine neophodno je imati tačne podatke o glavnim meteorološkim elementima, kao što su:

temperatura vazduha

pravac i brzina vetra

vlažnost vazduha

oblačnost

vazdušni pritisak

osunčanost

količina atmosferskih padavina

Ti podaci se precizno mere na meteorološkim stanicama širom Srbije i zatim šalju u Republički Hidrometerološki zavod (RHMZ) gde se sortirtaju, obrađuju, analiziraju i interpretiraju. Klima u Srbiji direktno zavisi od mnogih faktora, od kojih su najznačajniji:

reljef

geografska širina i dužina

blizina velikih vodenih površina

rastojanje od vazdušnih masa sa različitim fizičkim osobinama

Reljef je kompleks oblika nastalih pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih sila. Odlike reljefa u velikoj meri određuju klimu i mikroklimu, kao i glavne specifičnosti pokrivača zemlje i vrste i rasprostranjenost vegetacije. Esencijalni elementi reljefa koji direktno utiču na klimu su pre svega nadmorska visina, zatim pravac pružanja planinskih lanaca u odnosu na vazdušne mase, kao i ekspozicija i raščlanjenost reljefa.

Školski primer značaja reljefa su Dinarske planine, koje zbog svog paralelnog položaja u odnosu na jadransku obalu ne dozvoljavaju vlažnim masama dublji prodor u unutrašnjost kopna. Ali duž rečnih tokova koji na mnogim mestima oštro presecaju planinske masive vazdušne mase mogu da prodru dalje ka unutrašnjosti.

U Srbiji egzistiraju kontinentalna klima na njenom severu, sa suvom i hladnom zimom i toplim i vlažnim letom, pri čemu su padavine umerene i dobro raspoređene, i elementi mediteranske klime na jugu sa veoma toplim i suvim periodom u leto i jesen i relativno hladnim i kišovitim zimama, dok su planine često zatrpane snegom.

Pošto zauzima središnji deo severne hemisfere našu klimu određuju relativno umerene karakteristike. Na nju utiču razne vazdušne mase sa severa i severoistoka evroazijskog kopna, koje su naravno suve i hladne, zatim tople vazdušne mase koje dolaze sa juga, sa prostora Sahare i na kraju vlažne vazdušne mase sa Atlantika, koje donose značajan deo vlažnosti iako je udaljenost Srbije od Atlanskog okeana oko 1,800 km.

Uticaj vodenih površina na klimu je izuzetan. To se posebno odnosi na mikroklimu i klimu na lokalnom nivou. Vodene površine osim što prouzrokuju čestu pojavu magle, takođe utiču na rast relativne vlažnosti vazduha i značajno ublažavaju temperaturne oscilacije.

Moramo uzeti u obzir uticaj prirodne i kultivisane vegetacije, šumskih površina i livada na mikroklimu. Peskovito, kamenito ili potpuno ogoljeno područje se leti brže zagreje, a zimi se brže ohladi, što ima veoma značajan uticaj na klimu.

I dolazimo do možda najznačajnijeg klimatskog faktora u moderno vreme, a to je čovek. Na žalost taj uticaj često nije pozitivan. Eksplozivan razvoj industrije i veoma intenzivan avio saobraćaj u poslednjih nekoliko decenija su uzrokovali oslobađanje enormnih količina ugljen-dioksida u atmosferu.

Osim neizbežnih oštećenja ozonskog omotača, te promene su dramatično uticale na i pojavu globalnog zagrevanja. Takve promene se osećaju i globalno i lokalno. Činjenica je da su veliki gradovi sa milionskim stanovništvom jednostavno pretvoreni u urbana ostrva toplote.

Tipovi klime u Srbiji

U Srbiji su identifikovana tri klimatska tipa: kontinentalni, umerenokontinentalni i izmenjenosredozemni.

Kontinentalna Klima u Srbiji

Kontinentalna klima je karakteristična za Panonsku niziju i u njenom obodnom delu ispod nadmorske visine od 800m. Razdelnik kontinentalne i umerenokontinentalne klime je tok Zapadne Morave, zatim u dolini Južne Morave ta granica dalje ide Leskovačkom kotlinom i dolinom Nišave.

U ovom tipu klime leta su topla, zime oštre a proleće je hladnije od jeseni. Srednja godišnja temperatura raste od severa ka jugu, pa je na primer na Paliću 10.5C, a u Beogradu 11.8C. Takođe temperature rastu i od zapada ka istoku, pa je tako u Sremskoj Mitrovici 10.8C, a Jaša Tomić ima 11.2C. U obodnom delu Panonske nizije srednje godišnje temperature su ispod 10C.

Ključni element klime ovog područja Srbije je Košava, vetar koji menja pravac duvanja zavisno od reljefa. Osim Košave, kao najjačeg vetra, u hladnijem delu godine se često pojavljuje severac, koji je zaslužan za hladnije vreme. U letnjem periodu su dominantni vetrovi koji donose padavine i dolaze sa zapada i severozapada.

Godišnja osunčanost je od 2,000 do 2,230 časova. Prosečna oblačnost je oko pet desetina pokrivenosti neba oblacima. Izmerena godišnja količina padavina u ovom klimatskom pojasu je između 600 i 700 mm.

Poljoprivredna proizvodnja je izuzetno razvijena pošto je raspored padavina takav da potpuno odgovara kultivisanim biljkama jer dobijaju padavine kad su im najpotrebnije, odnosno u prvom delu vegetacionog perioda. Sneg najčešće pada od novembra do marta a najveće snežne padavine su gotovo uvek zabeležene u januaru.

Vremenska prognoza Srbija po gradovima

Umerenokontinentalna klima u Srbiji

Umerenokontinentalna klima nastupa južnije od granice sa kontinenalnom klimom. Tek na visinama iznad 1,400 m imamo planinsku klima sa veoma dugom, hladnom i oštrom zimom, mnogo snega i svežim i kratkim letom.

Umerenokontinentalni tip klime ima suva i umereno topla leta a jesen je toplija od proleća. Srednja godišnja temperatura opada sa visinom, tako da na svakih 100m nadmorske visine, temperatura pada za 0.6C. U ovom klimatskom pojasu su zabeležene najniže temperature u Srbiji. Nedaleko od Sjenice, na Pešterskoj visoravni je 26. Januara 2006 izmerena najniža ikada zabeležena temperatura u Srbiji, od kada se provode merenja, od -39C. To je najhladniji deo Srbije. U Sjeničkoj kotlini, koja je iznad 1,000m nadmorske visine se često zadrži hladan vazduh koji uzrokuje veoma niske temperature.

Dominantni vetrovi u umerenokontinentalnoj klimi su severni, istočni i severozapadni. Oblačnost je oko šest desetina pokrivenosti neba. Godišnja osunčanost je od 1,500 do 2,000 časova. Izmerena prosečna godišnja količina padavina u ovom klimatskom pojasu je između 1,000 i 1,350 mm. Reljef predominantno utiče na količinu padavina.

Sneg se najduže zadržava na većim nadmorskim visinama. Preko 150 dana godišnje sa snežnim pokrivačem je zabeležno na Šar Planini i Kopaoniku. Interesantna varijacija ove klime je Župska klima u Aleksandrovačkoj kotlini, koje se formira u predelu okruženom planinama i dobro zaštićenom od severnog vetra.

Zbog dužeg zadržavanja vazduha u kotlinama, on se zagreva i kao rezultat u toj oblasti je toplije nego u planinskom okruženju. Ovaj tip klime je takođe prisutan i u Vranjskoj kotlini i u još nekoliko manjih kotlina. Takva klima izuzetno pogoduje razvoju vinogradarstva i voćarstva.

Izmenjenosredozemna klima

Na širem prostoru Metohijske kotline, niz dolinu Belog Drima se oseća uticaj izmenjenosredozemne klime. Taj tip klime je takođe prisutan u nižim delovima Šar-planine i Prokletija.

Najtoplije je u Prizrenu, sa srednjom godišnjom temperaturom od 11.8C. Izuzetna karakteristika ove klime je da tokom zimskim meseci, živa nikad ne silazi ispod nultog podeoka. Padavine su intenzivnije u zapadnom delu (Dečani sa 1,170 mm) nego u istočnom (Vučitrn sa 600 mm). U samom podnožju Prokletija se nalazi i mesto Junik, na nadmorskoj visini od 530m, gde je izmerena najveća prosečna količina padavina u Srbiji od 1,417 mm.

Ključni elementi izmenjenosredozemne klime omogućavaju da se osim ratarstva, u ovom području stanovništo izuzetno uspešno bavi i voćarstvom i vinogradarstvom.

Vremenska prognoza Srbija i savremeni život

Tip klime direktno određuje rasprostranjenost poljoprivrednih kultura, što je izuzetno važno za čoveka. Klima ima snažan uticaj na turizam, saobraćaj, energetiku i mnoge druge oblasti.

Povoljna klima je osnova za ozbiljan razvoj različitih vrsta turističke delatnosti. Centralni turistički sadržaji u Srbiji su koncentrisani na planinama ( Kopaonik i Zlatibor), banjama, kao i pored reka i jezera, i za uspeh turističke ponude, klima je izuzetno važna.

Nepovoljna klima stvara velike teškoće u suvozemnom, rečnom ili vazdušnom saobraćaju. Visoke ili niske temperature znatno oštećuju saobraćajnu infrastrukturu. Neke klimatske pojave, kao na primer magla, ometaju sve oblike saobraćaja. Poledicu na putevima stvaraju niske temperature, kao i led na određenim vodenim površinama, što sve utiče negativno na saobraćaj, a samim tim i na privredu i ekonomski razvoj.

U moderno vreme se neki od klimatskih elemanata koriste u proizvodnji energije, kao što se na primer snaga vetra korsti za pokretanja vetrenjača. Takođe i solarna energija, koja se dobija putem solarnih kolektora, je vid ekološki čiste i praktično neiscrpne energije koji treba sve više da koristimo.

Stanovništvo bira povoljniju klimu za život, tako da je logično da su najgušće naseljeni delovi Srbije u nižim predelima, a kako se klimatski uslovi pogoršavaju, na većim nadmorskim visinama gustina stanovništva se smanjuje. Poznato je da su poplave rezultat velikih padavina a suše nastaju usled visokih temperatura bez padavina u dužem vremenskom periodu.

Negativan uticaj na poljoprivredne useve imaju gradonosni oblaci, razorni vetrovi ili rani prolećni mrazovi, tako da klima konstantno, direktno i značajno utiče na čoveka i njegov kvalitet života.

izvor: vremesutra.rs

PREPORUKA

7 stvari koje vam nisu rekli o frilensingu

TNTGroup

-

05/09/2022

0

7 stvari koje vam nisu rekli o frilensingu

Da li je frilensing vredan izazova koje ga prate i koliko zaista znte o frilensingu?

Ako je vaš posao takav da (najmanje) osam sati dnevno morate da sedite u kancelariji, pristojno obučeni i sa ponekom šoljom kafe i ručkom poručenim iz obližnje picerije ili donetim od kuće u plastičnoj ambalaži sa poklopcem, dok oko vas zvone telefoni, a napolju je divan sunčan dan koji vi propuštate, onda ste sigurno makar jednom pomislili – kako bi bilo da radim kao frilenser?

O istom sam maštala i ja, a pre godinu i po dana sam i uspela da se prebacim sa „kancelarija od 9 do 17“ na „radim gde i kad hoću“ varijantu. Posao u kancelariji me je gušio, a ideja da negde moram da budem osam sati dnevno ozbiljno ugrožavala moje poimanje slobode.

One male, ali zapravo najvažnije slobode – šta radiš tokom jednog običnog i ni po čemu posebnog dana. Ili, tačnije, kome i za koliko novca prodaješ svoje vreme, taj najvredniji a vrlo ograničen resurs.

Počela sam sa ozbiljnim frislensingom vrlo brzo nakon donete odluke, zato što sam uvek nešto od takvih poslova imala pored ovih redovnih. I kada se redovni povukao, odlučila sam da se skroz „prebacim“ na frilenserski način života.

U početku je stvarno sjajno. Tačnije, sjajno je i posle godinu i po dana, ali uz značajan upliv realnosti. A ta realnost baš i nije nešto što ćete pročitati bilo gde. O tome se baš mnogo ne govori, a svaki frilenser, koji ne odustaje od ideje da to i ostane, suoči se sa makar nekim od stvarima koje ću spomenuti. Pa da krenemo.

Radni dan je uvek

Ako odete na Google Images i ukucate „freelancing“, pojaviće se (između ostalog) slike nasmejanih, veselih ljudi koji na plaži piju koktelčić, a u krilu im je laptop putem kog obavljaju svoj frilenserski posao (ili „to što vi mladi tamo kuckate po internetima“). Lako se stiče slika: frilensing = sloboda da radite gde i kada hoćete.

Sloboda koja dolazi uz frilensing ima svoju cenu

Iako je ovo tačno – stvarno možete da radite odakle i kad god želite, realnost je ipak maaalo drugačija. Recimo, radni dan može da počne u 8 ujutru, a da se ne završi do ponoći.

Razlozi tome mogu biti razni: niste se dobro organizovali, imate previše posla, taman kad mislite da ste završili, javlja se klijent sa nečim što mu treba za juče i tome slično.

Nekada ćete stvarno živeti idilu kao što je „sedim u parku u sunčano podne i nigde mi se ne žuri“, ali dani kada nećete znati da razlikujete radno od bilo kog drugog vremena biće ipak češći.

Što je, zapravo, dobra stvar, jer znači da imate posla, što je za svakog frilensera veoma važno. Mi nemamo tu „beneficiju“ da sedimo ceo dan i buljimo u ekran a da smo za to plaćeni, kao što se ponekad možete „provući“ na kancelarijskim poslovima (još nešto o čemu se baš ne priča mnogo).

Bićete usamljeni i bez dodatnog para očiju

Ako je vaša priroda takva da vam prija rad u miru, tišini, bez mnogo intenzivne komunikacije sa ljudima, onda će frilensing za vas biti pravo uživanje. Ipak, i ovo uživanje ima svoju „tamnu“ stranu: ponekad ćete biti toliko usamljeni dok radite (ako radite od kuće), da ćete razmotriti to da li je previše sumanuto da razgovarate sa svojim kućnim biljkama (jeste i nemojte).

Ali, ne radi se samo o usamljenosti, već i o tome što će često da vam fali neko da mu pokažete šta ste uradili i dobijete od njega mišljenje. I dalje to možete, ali preko mejlova i telefona, bez kontakta uživo i sa značajnijim gubljenjem vremena nego da ste samo došetali do susednog stola i kolegi rekli „Kako ti se ovo čini?“

To i jeste razlog zašto je stvaranje radnog prostora za frilensere dobra ideja, ali ja je nisam koristila, jer mi je benefit rada od kuće još uvek prioritet (u prevodu: trošim mnogo manje šminke otkad radim od kuće).

Mislićete da ima vremena za sve

Ustali ste rano, ceo dan je pred vama. Predivan osećaj! Isplanirate da u dan ubacite i, recimo, odlazak u kupovinu i čitanje knjige.

Imate pred sobom plan šta treba uraditi za danas (bez ovakvih planova na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou možete reći zbogom dobroj organizaciji… probala sam i ne preporučujem) i naizgled ništa vam neće pokvariti planove.

Frilensing i slobodno vreme su često u koliziji

Međutim, telefon zazvoni jednom i nešto je baš hitno, stižu mejlovi isto tako hitni, ili vas zove prijateljica koja retko dolazi u vaš grad i pita vas da li može da svrati na kafu jer zna da imate fleksibilno radno vreme… i eto, od vašeg isplaniranog dana neće ostati ništa sem jurnjave da oko ponoći završite makar pola, pa da za sutra prebacite sve što niste stigli danas.

Ni ovi dani nisu pravilnost, ali ni retkost. Dešavaju se, a ono što je najzanimljivije u vezi sa njima je što ponekad nemate pojma da vam sleduje takav dan sve dok se ne nađete usred jednog.

Godišnji? Koji godišnji?

Kad ste frilenser, možete da zaboravite na klasičan „dve nedelje ležim na plaži i ne mislim ni o čemu vezanom za posao“ godišnjem. Nije istina da nećete imati godišnji uopšte. Hoćete, ako se dobro organizujete, pa završite sav posao ne na vreme, nego pre vremena. Jesam li već spomenula da nemate nikakve šanse u frilensingu ako nemate odličnu sposobnost organizacije?

Elem, isplaniraćete godišnji, stalnim klijentima javiti kakva je situacija i moći da pobegnete negde na neko vreme. To, međutim, ne znači da i dalje nećete dobijati mejlove, jer možda je onaj klijent od pre šest meseci odlučio baš sad da su mu ponovo potrebne vaše usluge. I nećete ga pustiti da čeka na odgovor danima, što znači telefon/računar u ruke i kuckanje…

Isto ovo važi i za bolovanje, s tim da njega ne možete da planirate, ali na klasično bolovanje isto zaboravite; uvek će vam pola mozga biti ispred računara ili će vas makar gristi savest što zaostajete s poslom.

Osećaj da ste nešto zaboravili

Otkad sam počela da se bavim frilensingom, pojavio mi se taj osećaj koji mi nijednog trena ne napušta. Pa i kad pobegnem na kratko negde baš daleko, i dalje imam misli kao što su „Jesam li sigurno svima poslala sve što je trebalo?“ ili „Da li postoji nešto jako važno što već danima zaboravljam?“

Ne, u realnosti ne postoji, ali misli su uvek tu, iako su svi zadaci ispisani i posloženi prema prioritetima u rokovnik, obeleženi markerima različitih boja sa idejom da vas ta slika umiri… Ali to se ne dešava, jer često imate osećaj da nešto važno zaboravljate, a na toliko ste strana da ta mogućnost stvarno i postoji.

A gde ti radiš

Poslednje dve stavke odnose se na to kako okolina doživljava vaš posao, što baš i ne treba mnogo da vas zanima. Tu prevashodno spadaju starije generacije, koje još uvek misle da su honorarci isključivo kukavci koji rade glupe poslove dok ne nađu neki pravi, a pravi mora da podrazumeva kancelariju i sve po redu.

Objašnjavanje šta radite i da vam to nije privremeno će da traje u početku, a onda kasnije, kao što sam ja, smislite nešto što će im dati dovoljno, ali ne previše informacija o tome šta radite.

Moje je „Pišem za pare“. Onda usledi „Pa ima li posla?“, odgovor „Ima“ i tu se uglavnom završi razgovor na tu temu, osim ako niste blesavi da se upuštate u diskusiju zašto je strava biti frilenser sa nekim ko je radio dok je Tito bio u punoj snazi.

Koliko zarađuješ

Ako vam ovo pitanje često postavljaju ljudi u vašoj okolini, onda je možda vreme da promenite ljude. Ili okolinu.

Sve u svemu, nije problem kada vas drugi pitaju, problem je kada sami to sebe pitate i nemate blagog pojma kakav je odgovor. Frilensing je takav da ovog meseca možete super da zaradite, ali već sledeći može biti mnogo manje produktivan.

Prosto, klijenti dolaze i odlaze, angažmani počinju i završavaju se, tako da će vam biti veoma teško da znate koliko stvarno mesečno zarađujete. Dobra strana je ta što ćete konačno i stvarno naučiti da štedite. Loša stvar je što će vam nekad honorari kasniti, pa ćete imati mesece kada ste padali na nos od posla, a na kraju se preračunavate da li ćete imati za račun za struju.

No, novac uvek dođe i uvek je dobrodošao, a upravo iz ovakvih razloga imate „štek za crne dane“. Dovoljno je jednom da se pogrešno preračunate i već sledeći put ćete naučiti lekciju.

Kao i svaka forma rada, ova ima neke odlične i manje odlične strane, a sve je samo pitanje prioriteta. Ako vam je najvažnije da plata bude svakog 15. u mesecu i da tačno znate da zatvaranje vrata od kancelarije kada iz nje izlazite znači da ste se potpuno isključili iz posla (mada srećno vam s ovim svakako, posebno ako radite u privatnom sektoru), onda frilensing nije za vas.

Ako vam je, pak, najbitnije da ste samostalni, da odlučujete za sebe i budete slobodni koliko je to u današnjem svetu moguće, te nećete odlepiti usled nepredvidivosti primanja, radnog vremena i količine posla… onda vredi razmatranja.

Ne dajte da vas zavaravaju kako je frilensing samo za pustolove i kako je to egzotika u našoj zemlji. Nije, samo je pitanje toga šta su vam prioriteti. Ideju o sigurnom poslu svakako možete da okačite maci o rep jer to ne postoji, pa ako je već sve neizvesno, hajde da onda uživamo u toj neizvesnosti!

Nova platforma za prognozu vremena!