Dođe taj trenutak (ili ne) kada shvatimo da je novac koji trošimo kupljen ni manje ni više nego vremenom. Lepo je verovati da smo ga ipak zaradili svojim veštinama i znanjem, još lepše kada je to istina. Ako nije, i ako smo u to sigurni iz dana u dan, sledi faza kada se pitamo kada ćemo se usuditi da to i promenimo

I tako dolazimo do moderne bajke koja se zove freelance radno vreme. Vreme da se osamostalite dolazi u trenutku kada shvatite nekoliko činjenica. Pre svega, najproduktivniji sati rada su oni koje provedete sami i kancelariji ili čak kod kuće, bez ometanja ili bilo čega što vam odvlači pažnju. Verovatno najjači adut tih sati koje provedete hiperproduktivni, ili motivisani, ili jednostavno veoma voljni da radite jeste – to što nisu „ispresovani“ zvaničnom radnim vremenom niti nizom zadataka koji, kako obično biva, čekaju da budu urađeni „sad i odmah“. Osim toga, nema nikoga da vam se „šunja“ iza leđa i spuptilno baca pogled šta radite i dokle ste stigli.

Srećom, tehnologija nam je omogućila da opet razbijemo vremenski poslovni kodeks koji smo ustoličili pre više od sto godina. Postoji razlog, međutim, za postojanje svih ovih pravila, a da nije korporativna diktatura: naši mozgovi, ili da se romantično izrazimo, naša srca, žele anarhiju. Odlaganje obaveza je jedan divan oblik destruktivnosti.

Upravo zato sada postavljamo nekoliko pitanja na koje moramo da odgovorimo pre nego što zaplivamo u vode honoraraca, kako su se nekada dali današnji frilenseri.

Lična motivacija koja probija plafon

Istina je – rad bez tima zahteva da improvizujemo tim, sami sa sobom. To znači da ćete morati sami sebi da zadajete rokove, zadatke, izazove, da sami sebe kritikujete i da sami sebe tapšete po ramenu kada nešto odradite kako treba. Na duže staze, to ume da bude izuzetno teško.

Vremenom se tih nekoliko glasova pretvori u eho koji se uporno odbija o zidove kancelarije koja je i kuhinja i spavaća soba. Zato je neophodno pronaći način da održimo strukturu radnog dana – za nekoga je to kreranje radnog prostora koji zaista liči na kancelariju, za nekoga vrlo brižljivo isplanirano radno vreme, sa sve pauzom za ručak ili šetanje psa, za nekoga jasna lista dnevnih zadataka koja se redovno prati i štiklira.

A kada na ovaj aspekat pogledamo iz malo dalje perspektive, daleko od jednog usamljenog radnog dana, pretakanje ideja u ambicije postaje još veći zalogaj. Neko je nekad rekao da nema stajanja u mestu, već samo napredovanja ili nazadovanja. U tome nam pomažu kontakti, podsticajno okruženje i prilike na koje ovim putem naiđemo. Problem samozaposlenja je upravo taj da okruženja najčešće nema. Ono što je lako zaboraviti, a divno i otrežnjujuće setiti se – čak i ako radiš u pidžami, na podu svoje sobe, ti si u tom trenutku profesionalac u pidžami – neko računa na tebe na tvoje znanje i spreman je da te za to plati.

Veština nežive komunikacije

Ona sme da varira u odnosu na to za koga i kako radite, no uvek mora biti prisutna. A kada si, srećom ili nažalost, fizički daleko od svog posladavca i/ili klijenta, treba naći pravu meru i način da im budeš dostupan, a i oni tebi. Uzmimo u obzir i da je želja za radom van kancelarije motivisana između ostalog i tim blaženim nedostatkom nepotrebne komunikacije i brda nepotrebnih informacija koje razmenimo tokom dana. Dakle, trebaju nam samo one važne, pravovremene, ključne, eventualno zanimljive.

Cilj nam je da uvek budemo na raspolaganju za njih i da uvek možemo da računamo na odgovore, kada su nam potrebni. U te svrhe neko voli da koristi mejl, neko Slack, neko Zoom, neko živ razgovor, naše je da se prilagodimo, naoružamo strpljenjem i ne dozvolimo da tuđe strpljenje trpi.

Obe noge na čvrstom tlu

Ništa nije lakše nego izgubiti kontakt sa realnošću kada vam dani nisu ograničeni satima. Lepo je sanjariti, lepo je buditi se bez alarma, ali je isto tako lako odleteti u tom oblaku. Neko ko želi da radi sam mora da neguje samokritičnost. Moraš da znaš koje su tvoje snage i slabe tačke, moraš da ostaneš budan celu noć i završiš započeto, ako si se u vreme kada  je trebalo da radiš okrenuo nekom mnogo zanimljivijem štivu, sportu, prijatelju. Koliko samo odgovornosti donosi sloboda!

Ako ste među onima koji se baš i nisu prepoznali – nije kraj. Postoji niz trikova kojima možete da zavarate svoje tvrdoglavo neposlušne navike, sve što treba da se desi je da, jednostavno, budete stroži i postanete samom sebi autoritet. Dan bez radnih sati se lako može ograničiti na druge, mnogo podsticajnije načine – pravilnim raporedom obroka, kretanja, treninga, hobija, svojevrsnim „rasporedom časova“ koji sada prvi put, još od školskih dana, možete da napravite apsolutno po svom nahođenju. Mnogi će primetiti koliko su im se školske navike malo promenile, i prećutno zahvaliti roditeljima za svaki domaći zadatak koji su uradili odmah posle ručka.

Bez obzira da li se privatnim poslom bavite godinama ili ste tek na putu da postanete preduzetnik, izlazna strategija je proces u koji vredi uložiti vreme i trud

Danas vam možda sve ide od ruke i horizon je čist, ali svako od nas iz iskustva zna da se već sutra mogu navući tmurni, kišni oblaci.

Možda ne morate svakodnevno i svuda sa sobom da nosite kišobran ako je leto, ali ćete ga sigurno imati kod kuće spremnog za upotrebu kad krene jesen. Izlazna strategija je upravo kao i taj kišobran. Ne morate je imate ispred sebe u svakodnevnom poslovanju, ali je nešto što vam može presudno pomoći u očuvanju finansijske budućnosti.

Priprema ove strategije omogućava vam da se na vreme osigurate od mnogih neočekivanih događaja koji mogu značajno ugroziti vašu poslovnu stabilnost. Bez obzira na vrstu ulaganja koje planirate, efikasna strategija izlaska treba da bude sastavni deo vaše procene nivoa rizika koji želite i možete da preuzmete.

Šta sve treba da sadrži izlazna strategija

Prvi element čine koraci koje ćete preduzeti u slučaju neke nepredviđene situacije. Pored njih, ovim dokumentom treba da definišete i koji su to kriterijumi koji treba da budu ispunjeni ili prekoračeni da bi se strategija pokrenula.

Da li to znači da je namenjena samo nepredviđenim negativnim okolnostima? Krajnje je očigledno da treba predvideti korake izlaska iz nekvalitetne investicije ili postupak zatvaranja preduzeća koje ne generiše profit. U ovom slučaju, cilj izlazne strategije je da se ograniče nastali i potencijalni gubici.

Manje je očigledno, ali ona takođe može da se formuliše i za slučajeve kada poslovni poduhvat ispuni svoj profitni cilj.

Šta ako vam se obratio neko ko je zainteresovan za kupovinu vašeg posla? Da li biste bili spremni za pregovore bez plana? Izlazna strategija treba da pokrije i ovakve situacije.

Drugi razlozi koje može da uključi su: značajna promena tržišnih uslova, određeni pravni razlozi ili jednostavno želja vlasnika da se povuče iz trenutnog biznisa i uživa u zasluženoj penziji.

Izlazna strategija kao dio biznis plana

Kada je pravo vreme za početak planiranja? Pravi odgovor bi bio da nikad nije prerano razviti plan koji može da vam uštedi vreme, novac i spasi vas od nerviranja.

Dobro pripremanje pomoći će vam da odgovorite na važna pitanja koja se mogu javiti prilikom izlaska iz poslovanja. Među najbitnijima je pitanje optimalne opcije: likvidiranje poslovanja, prodaja, zadržavanje udela ili prenos na člana porodice.

Naravno, svaka od ovih opcija u određenim okolnostima ima svoje prednosti u odnosu na druge. Ukoliko vaš biznis generiše gubitak teško je da će adekvatno rešenje biti prenos na člana porodice. Ukoliko ipak želite da se penzionišete ovo je možda i najbolji izlaz. Takođe je veoma važno na vreme sagledati brojne troškove vezane za različite načine izlaska.

Pre nego što izaberete strategiju, za svaku od opcija trebalo bi analizirati moguće kratkoročne i dugoročne efekte. Kako se svaki vlasnik preduzeća nalazi u situaciji koja je jedinstvena za njega potrebno je prilagoditi je svojim specifičnostima.

Kreiranje uspešnog plana može da bude dug i zahtevan proces. Ipak, bez obzira da li vodite malo preduzeće ili veliku korporaciju, preporučljivo je da imate neku vrstu strategije, tako da vaš izlaz prođe što je bezbolnije moguće.

U idealnom slučaju, izlazna strategija treba da bude deo poslovnog plana, pre nego što se započne sa poslovanjem, jer izbor izlaznog plana može da utiče i na izbor samog biznisa.

Zato, što ranije krenete da planirate pre ćete biti spremni da se uhvatite u koštac sa prilikama koje nastaju. Na ovaj način obezbeđujete da izlazak iz određenog posla prođe bez tektonskih poremećaja u vašem kako poslovnom tako i privatnom životu.