Misao nemamo novca moramo da razmislimo je izrekao veliki Vinston Čerčil. Nedostatak novca odražava se na ponašanje u vreme krize.
Nije jedini koji je došao do takvog zaključka u trenutku krize. Mnoge odluke koje u vreme blagostanja idu po inerciji u periodima krize rešavaju se potpuno drugačije nego što smo to navikli tako da rečenica “nemamo novca moramo da razmislimo” ima mnogo dobrih stvari.
Kada se troškovi moraju kratiti, postižu se neretko neverovatne stvari. Na hindu jeziku postoji izraz Jugaad koji označava jeftin, brz, jednostavan način da se kroz kreativnost i inventivnost reši problem. Takoreći hack sistema je idealan način za ponašanje u vreme krize.
Formula 1 je najbrži cirkus na svetu
Osim zabave miliona fanova, ogromnih marketinških budžeta, bolidi koje vozači voze predstavljaju tehnološko remek delo. U ekstremnim okolnostima potrebna su ekstremna rešenja, a mnoga od njih, kasnije nađu svoj put u konvencionalna vozila ili druge industrijske grane. Ali nije Formula uvek bila onakva kakva je danas…
Početkom šezdesetih godina ovaj sport je bio tek u povoju. Mnogi elementi koji su danas među najvažnijima nisu postojali ni kao ideja. Bezbednost pre svega. Biti tada vozač, značilo je biti spreman da zarad adrenalina, slave i ljubavi prema brzini, svaki put kada sedneš za volan glavu staviš u torbu.
Da statistikom ilustrujemo situaciju, od 1994. na ovamo u trkama su život izgubili Ajerton Sena i Žil Bjanki u sezonama u kojima se vozi više od 20 trka, a od 1952. do 1970. kada se vozilo u proseku duplo manje trka, život je izgubilo više od 30 vozača. Prioritet je bio brzina, i mnogi su to platili glavom.
U tom periodu najveća razlika izmedju automobila koji su se takmičili, bio je motor. Što jači motor, to brže automobil ide. Bilo je slučajeva kada to nije bilo dovoljno za pobedu, ali uglavnom je to pravilo razliku.
Ogroman motor, ispred vozača, jer tako se tada radilo svuda. Verovali su da je to bitno i zbog upravljivosti, prosto, to je bio jedini poznat način. Iako je Formula 1 tek bila na počecima, već je privukla pažnju najvećih proizvođača. Bila je to stvar prestiža.
Da bi stigao u Formulu 1, vozač je morao da se dokaže u manjim šampionatima. Jedan od njih koji je bio najpopularniji je bio Formula 3. Takmičari i vlasnici timova bili su mahom amateri, entuzijasti, a to je značilo i da resursa gotovo i nema ili ih ima vrlo malo. Većinu bolida su pogonili motori iz jačih motocikala.
Imali su dovoljno snage, bili lagani, ali su imali jednu manu. Kako se brzina prenosila lancem, to je značilo da bi dugi lanac trebao da vodi skroz do zadnjih točkova, a to prosto nije bilo realno – velika mogućnost kvarova i pucanja, loša iskorišćenost snage i mnogi drugi razlozi. Džon Kuper je odlučio da pokuša da stavi motor iza vozača, odmah kod zadnjih točkova.
Dobri rezultati su počeli
Tu se nije zaustavio, tražio je bolje rešenje za motor i našao je motor za pumpu za vodu, koji je imao dvostruko više snage, a bio je upola lakši od onog koji su koristili. Uz malo eksperimentisanja i učenja sa vozačima, počeli su da osvajaju trke. Ubrzo su prešli u Formulu 2, a i tamo je bila ista priča.
Kroz par godina, dobili su šansu u Formuli 1. Bolid manji od većine drugih, sa malenim motorom koji se nalazio iza vozača. Bili su predmet podsmeha. Toliko da su organizatori prve trke sezone hteli da im ne dozvole da učestvuju iz straha za ostale vozače.
Ipak, dozvolili su im da voze, i oni su pobedili. Ipak, prenosa nije bilo, a vesti su kasnile i bile krajnje subjektivne, te je Kuperov tim i dalje bio predmet sprdnje. Onda su pobedili i u sledećoj trci. U naredne dve godine, dva puta su bili šampioni sveta. Prestali su da im se smeju. Koristeći ove principe, Lotus je osvojio 7 šampionskih titula u narednih 16 godina.
Dok su svi bili opsednuti snagom, oni su se bavili balansom, raspodelom mase, upravljivošću, potrošnjom goriva i guma. Jer iako je povećana snaga značila veću brzinu na pravcima, trku ne čine samo pravci.
Ponašanje u vreme krize može biti idealna prilika da unapredite svoje poslovanje. Kriza je vreme za inovativna i hrabra rešenja. Razmislite kako možete da “hakirate” svoje dosadašnje metode te dovedete ponašanje u vreme krize na vrhunski nivo.
