Verovatno ste upoznati sa nekim od “klasičnih” simptoma srčanih bolesti. Bol u grudima (angina) koji se može osećati kao neprijatan pritisak ili težina, lupanje srca ili osećaj ubrzanog rada srca, osećaj kratkog daha ili otežano disanje.

Ali da li ste znali da bolest srca može izazvati simptome koji utiču na druge delove vašeg tela? Ako imate bilo koji od simptoma navedenih u nastavku teksta, nemojte ih odbaciti kao nešto bezopasno. Posavetujte se sa vašim lekarom opšte prakse, a on će proceniti da li je kardiolog Novi Sad vaša sledeća adresa.

Kašalj

Dok je kašalj prilično čest znak infekcije grudnog koša ili narušenog zdravlja pluća, uporan kašalj takođe može biti simptom srčane insuficijencije. Srčana insuficijencija je kada srce ne pumpa krv po telu u količinama koje su mu neopohodne za pravilno funkcionisanje.

Kada srce ne pumpa pravilno, tečnost se može nakupiti u plućima, što može izazvati kašalj i ponekad kratak dah. Kašalj zbog srčane insuficijencije obično je uporan i može proizvoditi sluz, koja može biti bela, ružičasta ili krvava. To se najčešća događa noću dok ležite. Ako imate kašalj koji ne prolazi, ili ako iskašljavate krv, odmah posetite svog lekara opšte prakse.

Bol u vilici/zubobolja

Ako osećate bol u vilici, nemojte automatski to pripisivati problemu sa vašim zubima. Bol u vilici, ili osećaj zubobolje, može biti simptom smanjenog dotoka krvi u srčani mišić, pri čemu bol širi od grudi do vilice. Ovo može biti znak upozorenja na srčani udar ili anginu.

Iako i žene i muškarci mogu iskusiti ovaj neobičan simptom, žene imaju veću verovatnoću od muškaraca da dožive bol u vilici kao znak upozorenja na srčani udar. Ako osećate bol u vilici koji ne prestaje i postaje sve gori ili ako osećate i druge znake upozorenja srčanog udara (kao što su mučnina ili kratak dah), odmah pozovite Hitnu pomoć.

Otečena stopala i gležnjevi

Ako ste proveli ceo dan na nogama (posebno kada su visoke temperature), ili ste bili na dugom avionskom letu, verovatno ste iskusili otečene noge i gležnjeve.

Otečenost nogu i gležnjeva koja ne prolazi može biti simptom srčane insuficijencije. Tečnost se usled gravitacije može nakupiti u stopalima i gležnjevima, a u nekim slučajevima, kada srce ne može efikasno da pumpa krv po telu, čak i u stomaku. Ovo se zove edem.

Ako primetite da su vam stopala i gležnjevi često otečeni ili primetite da vam se čarape i cipele konstantno usecaju u kožu, najbolje je da se obratite svom lekaru opšte prakse.

Vrtoglavica

Ah, vrtoglavica, taj uvrnuti osećaj da si na ringišpilu sa kojeg jednostavno ne možeš da siđeš. Lista uzroka vrtoglavice je duga, ali imajte na umu da to može biti simptom abnormalnog srčanog ritma.

Nenormalan srčani ritam, ili aritmija, uzrokovan je električnim problemom u srcu. Primer abnormalnog srčanog ritma je atrijalna fibrilacija, gde srce kuca nepravilno i često brzo. Zajedno sa vrtoglavicom, možete osetiti lupanje srca, ubrzano ili treperenje srca, kratak dah i blagu glavobolju.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako primetite ove simptome. Ako su vaši simptomi ozbiljni, pogoršavaju se ili ne prolaze, pozovite Hitnu pomoć.

Erektilna disfunkcija

Rudari su nekada puštali kanarince u rudnike uglja kako bi otkrili da li ima opasnih gasova ili nedostatka kiseonika. Ako bi kanarinac uginuo, to je bio znak da se izađe iz rudnika što je pre moguće. Pa, zamislite erektilnu disfunkciju kao „kanarinca u rudniku uglja“ za srčane bolesti.

Erektilna disfunkcija se smatra ranim znakom upozorenja, jer penis može biti pogođen pre nego srce. To je vaskularni organ, a arterije su mnogo manje od onih u srcu. To znači da se oštećenje može prvo manifestovati na penisu, pre nego što se razviju drugi simptomi srčanih bolesti.

Bolesti srca i erektilna disfunkcija imaju slične faktore rizika, tako da je dobra vest (da, ima dobrih vesti) da ako imate (ili mislite da imate) erektilnu disfunkciju, ovo može pružiti važnu priliku da posetite svog lekara opšte prakse. Proverite da li postoje i drugi faktori rizika za srčana oboljenja, poput visokog krvnog pritiska ili visokog holesterola. To možete da uradite kao deo provere zdravlja srca, što je 20-minutni pregled kod vašeg lekara opšte prakse, da biste utvrdili rizik od srčanog ili moždanog udara i razgovarali o planu za smanjenje rizika.

Bolovi u nogama/grčevi

Svi mi s vremena na vreme osećamo grčeve u nogama – ako predugo sedite, ako se bavite sportom ili ste dehidrirani. Za neke ljude, međutim, bolovi i grčevi u donjem delu nogu mogu biti znak smanjenog dotoka krvi u noge. Ovo je stanje koje se naziva periferna arterijska bolest (poznata i kao periferna vaskularna bolest). Bolest perifernih arterija je uzrokovana istim faktorima rizika koji izazivaju koronarnu bolest srca.

Arterije u nogama mogu postati otvrdnute i uske, a krv ne može pravilno da teče kroz arterije. Kada se to dogodi, možda ćete doživeti simptom koji se zove „povremena klaudikacija“. Ovde možete primetiti bol ili grčeve u jednoj ili obe noge (često u listovima) tokom hodanja, koji nestaju kada se zaustavite da biste se odmorili. Drugi simptomi periferne vaskularne bolesti koji pogađaju noge mogu uključivati utrnulost, slabost ili hladnoću, promenu boje, gubitak dlaka ili čireve ili rane.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru opšte prakse. To je takođe dobra prilika za njih da procene rizik od srčanih oboljenja.

Loš san

Da li se ikada osećate kao da ne možete da držite oči otvorene tokom dana? Da li je vaš partner ikada pomenuo, ili se požalio, da glasno hrčete ili da ponekad čak prestanete da dišete tokom spavanja? Često se budite sa suvim ustima ili glavoboljom? I da li znate kolika je važnost hidratacije za čitav organizam? Ako vam nešto od ovoga zvuči poznato, možda imate stanje koje se zove opstruktivna apneja u snu. Apneja u snu se dešava kada se disajni putevi delimično ili potpuno blokiraju dok spavate.

Ljudi sa apnejom u snu imaju veći rizik od problema sa srcem i krvnim sudovima, uključujući visok krvni pritisak, atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju, koronarnu bolest srca i moždani udar. Ako imate apneju u snu (ili mislite da biste mogli), javite se svom lekaru opšte prakse. Apneja u snu takođe može ukazivati na to da možda imate druge faktore rizika za srčana oboljenja, poput viška telesne težine. 

Zapamtite – ako primetite nove simptome ili bilo šta što je za vas neobično, javite se svom lekaru opšte prakse. To je takođe i dobra prilika da zakažete pregled srca.

O lenjosti Bil Gejts je jednom prilikom izjavio: „Biram lenju osobu za težak posao, zato što će lenja osoba pronaći najlakši način da ga uradi.” Za mene je ovaj citat bio pravo otkrovenje, pošto mi je dao odgovor na pitanje kako je moguće da ja, ovakav lenjivac, išta postižem u svom životu.

Radi se o tome da sam ja ozbiljno lenja osoba. Kad sam bila mala i kad bi se radili neki poslovi u kući i oko nje, ja bih slučajno (među nama, planski i sa ljutim predumišljajem) nestajala iz svačijeg vidokruga sve dok posao ne bi bio završen.

Naravno, nekad mi to ne bi polazilo za rukom. Učenjem sam se bavila tačno onoliko koliko sam morala, a niko nije posebno o tome brinuo jer sam bila odličan đak. Uprkos tome su, u mom detinjstvu i ranoj mladosti, moji roditelji imali ozbiljnu bojazan kako ću se snaći na fakultetu, a potom i u realnom životu.

Ono što je bilo čudno je da je takva lenjivica (ovo nije pravi nadimak koji sam imala; taj podrazumeva i imenovanje jednog dela tela koji se najčešće upotrebljava u svrhe sedenja) uspela da završi fakultet bez ulaska u apsolventski staž, a još je čudnije što je u stanju da danas vodi svoju malu preduzetničku agenciju i da sav njen rad podrazumeva da je sama birala kada će se i koliko njime baviti.

Kada biste sada pitali moje roditelje o mojoj lenjosti, oni bi rekli da sile božje nema da sam lenja. Možda hedonista, ali lenja nikako. Svojim prijateljima i dan danas kad kažem da sam lenja, oni me posmatraju kao da sam skrenula desno kod Albukerkija.

Pravda za lenjost

Lenjost, sama za sebe, ne podrazumeva ništa. Lenji ljudi su uspešni, isto kao što i vredni mogu biti neuspešni. Mnoštvo je faktora u igri i oslanjati se na samo jedan, a pritom izvoditi validne zaključke, nije moguće.

Lenjost je, čvrsto u to verujem, univerzalna ljudska osobina. To bi značilo da ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije osetila da je „nešto mrzi”. To može da ide od toga da nas mrzi da dohvatimo čašu vode, pa sve do toga da ceo život protraćimo u nameri da nam stalno bude udobno.

Međutim, posmatrati lenjost izolovano od konteksta i proglasiti je za negativnu osobinu je nepravedno!

Kako to? Pa, lenjost je ništa drugo do niska frustraciona tolerancija i svi smo joj skloni, samo je pitanje u kojoj meri. Međutim, još važnije pitanje od tog je – da li radimo ono što nam ona kaže (to jest samo ono što nam godi) ili delamo uprkos njoj. A najbolja stvar sa frustracionom tolerancijom je ta što ona može da se uvežbava, pa većina nas ne bude isti lenjivac sa 25 i 55 godina.

Ono što u najvećoj meri odlučuje da li će lenjost biti funkcionalna ili disfunkcionalna jeste pitanje odgovornosti. Ne, ne može malim slovima: PITANJE ODGOVORNOSTI.

Odgovornost je, zapravo, kontrateg za lenjost. U tome je cela filozofija. Ako znam da u utorak imam ispit, možda ću u subotu da jurim leptire po poljani, ali će ispit do utorka, po principu „kako umeš i znaš” biti spremljen. I bio je, svaki put. Ako je rok za dostavu teksta klijentu petak, u sredu ću možda da maratonski gledam House of cards, ali će klijent u petak prepodne – a često i u četvrtak popodne – dobiti ono što mu je obećano.

Sa principom odgovornosti nema kockanja i igranja. On je ono što postavlja granice u okviru kojih se sve ostalo definiše, a u tu definiciju, ako poznajete sebe, slobodno uračunajte i lenjost. Dok god ste u okvirima koje diktira odgovornost, lenjost vam neće moći ništa.

Dobre strane lenjosti

Tako je, dobro ste pročitali: lenjost ima i svoje dobre strane. Kad kažem lenjost, uvek mislim da njenu kombinaciju sa odgovornošću. Lenjost bez nje je upravo to – čista lenjost, ista ona koja brojne sposobne i pametne ljude okuje u svoje zavodljive lance.

• Najbolja strana lenjosti je ta što vam ona ne dozvoljava da se utopite u svoj posao. Ona zna šta je slobodno vreme i zašto je ono važno. Tako ona može biti odličan protektivni faktor za sagorevanje na poslu. Ta i takva lenjost, u kombinaciji sa hedonizmom, neće vam dozvoliti da pet subota uveče zaredom provedete u kancelariji.
• Dalje, lenjost je nešto što priznajemo kao svoju slabu stranu. Ako znamo da smo joj skloni, onda na nju možemo i da računamo. Onda nas neće iznenaditi kad dva dana pre crvenog slova u kalendaru (što je zapravo nekakav rok) shvatimo da baš danas nikako ne možemo time da se bavimo.
• Tu na scenu stupa ona pomenuta odgovornost, koja šutne lenjost u stranu baš onda kad đavo odnese šalu. I vremenom sve bolje učimo da prepoznajemo taj trenutak.
• Lenjost nam omogućava da imamo kontrolu. Da, zvuči paradoksalno, ali kad smo lenji i ništa ne radimo, mi smo odgovorni za svoje nečinjenje. To nisu ni bog, ni vlažnost vazduha, ni kurs evra na današnji dan – već isključivo mi sami.
• Isto je, međutim, i u suprotnom smeru – kada radimo, uprkos svojoj lenjosti, mi imamo kontrolu. Možda ne u potpunosti nad ishodom, ali nad procesom, odnosno nad našim udelom kako u procesu, tako i u ishodu.
• Mene moja lenjost često motiviše. Kad vidim neku dobru knjigu kako me čežnjivo priziva ili kad mi je teško da se uzdržim da usred radnog dana ne pogledam da li je Andervud konačno dobio izbore, nastupi utrenirana, odgovorna lenjost i da mi ponudu koju ne mogu da odbijem: „Hajde sad ovo da završimo, pa da onda mirne duše radimo šta nam se hoće.” I zaista, to je ponuda koja se ne odbija.
• Ovaj princip mi ne obezbeđuje samo da započnem neki posao i tako pokorim prokrastinaciju, već je posebno koristan usred nekog posla, kad se već javi zamor, pa i dosada, a kraj je previše daleko da bi delovao kao motivacioni faktor.

Zato, budimo lenji! Ali odgovorno lenji. Pametno lenji. Postavimo granice oko kojih neće biti daljih pregovora ili cenjkanja. To je ono što radi odgovornost. A unutar tog prostora možemo biti lenjivci.

Kao što Šerlok Holms kaže za sebe da je visokofunkcionalni sociopata, tako i mi možemo biti vredni lenjivci. Možda zvuči kontradiktorno, ali disciplina bez daška bunta je ropstvo, zar ne? Ako disciplinu zovemo odgovornošću, a bunt lenjošću, izbegavamo ropstvo bilo kog ekstrema i dolazimo do balansa. Do ravnoteže između moram i želim.