Svi smo mnogo puta čuli različita iskustva poznanika, prijatelja, ili uopšte ljudi iz poslovnog svega koji nisu uspeli, iako su imali odlične ideje. Isto tako, znamo i dosta primera onih koji su napravili uspeh sa sasvim jednostavnim idejama.

Popularna je priča kako su ovi drugi bili samo uporni, samo istrajali, bili “dovoljno ludi da veruju u svoju ideju”, i na osnovu toga uspeli. Ipak, kao kod njih, isto tako i u svakom poslu, vrlo je važno da postavite pametne ciljeve. Cilj ne mora biti samo jedan, može ih biti više. Ako se jedan ne ostvari, može se postaviti drugi, sledeći, možda čak i viši.

Zapravo, za svaku ideju, svaki posao ili unapređenje svog posla važno je i potrebno da postavljate ciljeve. Ukoliko nemate cilj, sigurno ga nećete dostići. Kada ste definisali cilj, možda ga nećete dostići, ali svakako znate čemu težite, usmereni ste na ostvarenje tog cilja.

Idealno bi bilo da ciljeve postavljate tako da ih dostižete, ali da pri tome nisu suviše skromni, pa da ih lako dostižete sa minimalnim zalaganjem, niti preambiciozni da ih ne dostižete i gubite samopouzdanje i motivaciju, pri tome trošeći previše vremena i novca.

Isto tako, ciljeve ćete postavljati i zaposlenima u okviru firme. Zapravo, vrlo često je svako od nas u poziciji da nekom drugom zadaje (izdaje) zadatke. Kada nekome izdajete zadatak, precizno i jasno dajte i cilj koji zaposleni treba da ostvari. Baš tada treba da posebno vodite računa o definisanju ciljeva, ali i načinu na koji ćete ih nekome saopštiti.

Vrlo često se dešava da se javi i konflikt zbog toga što neki zadatak nije realizovan ili nisu ostvareni ciljevi, a da iza svega toga stoje nedefinisani ili loše definisani ciljevi. Pre nego što nekoga okrivite, razmislite da li ste zadatak izdali precizno i objasnili cilj. Kako ne biste ulazili u neželjene situacije i trošili vreme i energiju, kad izdajete zadatke navedite i šta treba da se postigne tim zadatkom, koji je cilj.

SMART metoda postavke ciljeva

Zbog svega toga, važno je da ti ciljevi budu “pametni”… da, čak nam i poznati akronim u varijanti engleskog jezika govori o pametnim (SMART) ciljevima- Specifični (Specific), Merljivi (Measureable), Delegirani (Assignable), Realni (Realistic), Vremenski određeni (Time-related).

Zapravo, ciljevi će biti pametni ako ih budete dovoljno “pametno” postavljali, odnosno ako dovoljno dobro sagledate situaciju i dobro postavite ciljeve. Ukoliko u nekoj situaciji niste dobro postavili cilj(eve), to je već situacija u kojoj treba da se zapitate da li sami znate dovoljno, ili da li je potrebno uključiti još nekoga sa straili potražiti mišljenje eksperta.

Bilo bi dobro da u postavljanje ciljeva, ili makar u diskusiju i reviziju ciljeva, uključite i tim sa kojim radite, jer ćete tako dobiti više informacija i analizu iz više uglova. Koju god metodu da odaberete, gledajte da Vam cilj zadovolji svaki element iz S-M-A-R-T metode.

Specifičnost i merljivost ciljeva

Veoma je važno da ciljevi budu specifični. Pre nego što postavite neki cilj, razmislite šta u stvari želite. Potpuno ih odredite, precizno definišite, tako da je i Vama potpuno jasno šta je cilj, a da to ne bude neka uopštena priča i “pusta želja”. Ako nekome kažete da treba da poboljša rezultate- ništa mu niste rekli, ali već ako kažete da treba (na nekom servisu) da poveća profit, već ste dali specifičan cilj.

Ukoliko ciljevi nisu merljivi, nikako i nikada nećete znati jeste li ih dostigli. Za svaki cilj odredite šta je njegova mera, odnosno ono na osnovu čega ćete na kraju oceniti da li je cilj dostignut ili ne.

Mere ciljeva mogu biti različite. Možete ih iskazati brojevima, procentima, nekim drugim jedinicama. Isto tako, mere ciljeva se mogu odnositi na stanje koje želite da dostignete, ali i na promenu u odnosu na sadašnje stanje. Na primer, merljiv cilj može biti da se pomenuti profit poveća za X procenata u odnosu na neki određeni nivo.

Vrlo je važno da ciljeve nekome delegirate, odnosno odredite ko je odgovoran za dostizanje određenog cilja.

Ciljevi se neće ostvariti sami od sebe, čak vrlo često ih ni timovi neće dostići sami, bez nekoga ko će usmeravati sve aktivnosti prema njima i obezbeđivati efikasan rad. Za dostizanje određenog ciljanog profita može biti određen, na primer, neki menadžer prodaje, finansijski direktor, ili neka druga osoba.

Realnost uspeha postavljenih ciljeva

Kako bi postavljanje ciljeva imalo smisla, cilj mora biti realan. Pri postavljanju ciljeva, imajte u vidu mogućnosti i sposobnosti pojedin(a)ca, tima, kao i kapacitete firme. Isto tako, realno sagledajte okolnosti na tržištu, konkurenciju, privredni ambijent i tržišta kretanja.

Nerealno je očekivati da neko dostigne zadate ciljeve ukoliko ne postoje resursi, ili ukoliko je neki drugi parametar nerealan. Možda je realno profit povećati za X procenata u roku od dvanaest meseci, ali ne i za dva meseca. Možda je realno za dvanaest meseci, ako postoje neki drugi preduslovi.

Svaki cilj se mora vremenski odrediti, jer će inače sve biti dobro i nikako nećete znati da li ste na putu da ostvarite cilj, odnosno da li je cilj dostignut. Povećati profit za X procenata ne znači ništa, ali povećati profit za X procenata do određenog datuma je nešto konkretno.

Poboljšati stanje – to ne znači ništa, to nije nikakav cilj. Definisati procedure rada otpremne službe (specifičan) tako da broj opravdanih reklamacija (proizvoda neusaglašenih sa deklaracijom i standardom) od početka naredne godine (vremenski određen) ne bude veći od osam mesečno (merljiv, sa ostalim parametrima i realan), za šta je zadužen-odgovoran menadžer AB (delegiran) – to je pametan (SMART) cilj.

Budite pametniji od ciljeva, oni neka budu samo pametni.