U posljednjih nekoliko godina, svijet online kockanja doživio je ogromnu ekspanziju, a Hrvatska nije iznimka. Mnogi igrači prepoznaju prednosti igranja na mreži – od udobnosti vlastitog doma do široke ponude igara. Jedan od najistaknutijih online casina u Hrvatskoj je svakako Rizk hr Casino.
Vaš websajt je rudnik zlata
Vaš websajt je rudnik zlata koji zahteva ozbiljnu podršku 24 sata dnevno.Čime god da se danas bavite, websajt vam je sigurno potreban. To se ne dovodi u pitanje.
Zašto? – Zato što su ljudi postali potpuno zavisni od interneta. Više od 2 milijarde ljudi svakodnevno koristi internet, a čak 90% od njih je bar jednom kupilo nešto online. Imajući ovaj podatak u vidu, možemo zaključiti da svi oni koji nisu danas prisutni na webu, a imaju nešto da prodaju, zapravo okreću leđa jednom ogromnom tržištu.
Svako koga poznajem je non-stop na netu. Nije bitno da li čitaju blogove, traže nešto što bi želeli da kupe ili samo cirkulišu po društvenim mrežama, ljudi svakodnevno provode ogroman deo svog slobodnog vremena sufrujući internetom.
Oni su navikli da koriste internet u svakodnevnom životu, što je zapravo sjajna vest za svako lice i brend koji želi nešto da proda online.
Internet je rudnik zlata
Iako Vam se možda ne čini tako na prvu loptu – internet oblikuje naša mišljenja o brojnim stvarima i utiče na to šta će nam se svideti, a šta ne i šta bismo želeli da kupimo.Internet utiče na prodaju mnogo više nego što mislite.
Prema istraživanju iz 2015. godine, do 65% prodaja obavljenih u prodavnicama širom sveta je došlo pod direktnim uticajem prethodnog informisanja na internetu. To praktično znači da je više od 2 biliona dolara potrošeno na sadržaj koji ljudi čitaju online.
Dva biliona dolara (dve hiljade milijardi). Samo u jednoj godini! Neverovatno, zar ne?
Ali to nije sve. Znate šta je ovde najbolja stvar od svega? – To što će do 2022. godine internet saobraćaj biće gušći nego ikada do sada. Mnogo više korisnika, daleko više sadržaja i brdo novih ponude. Samim tim, skočiće i uticaj koji će sve to zajedno imati na potražnju i sklapanje novih prodaja.
To svi moramo što pre da shvatimo
Iako se sećam vremena i “pre interneta”, iskreno mogu reći da danas ne mogu da zamislim svoj život bez njega. Čini mi se nerealnim svet u kome ne mogu pronađem informacije o bilo čemu što me zanima u roku od par sekundi.
Nezamislivo mi je i to da, recimo, zamislim realnost u kojoj instant ne mogu da proverim svoj bankovni račun, da pogledam šta se daje u bioskopima za vikend ili da naručim hranu putem dva ili tri klika na nekom sajtu.
Bilo kako bilo, mislim da se svi možemo složiti oko jedne stvari: od ključne važnosti je da mi – kao preduzetnici koji želi da dopremo do novih potencijalnih klijenata – zaista uložimo u svoje online prisustvo.
Zbog čega je bitno imati sjajan websajt
U svetu u kojem se svima pruža prilika da pronađu targetirano tržište za lokalno ili globalno plasiranje svojih proizvoda ili usluga, poprilično je glupo da ne iskoristite mogućnosti koje su pred Vama.
Današnji kupci, svih starosnih dobi, koriste internet kako bi pronašli relevantne informacije o svemu mogućem što postoji. Internet je nama, digitalnim preduzetnicima, dao mogućnost da se predstavimo potencijalnim kupcima u istom trenutku kada oni traže ono što mi nudimo. Zar to nije sjajno?
Mada, iako sve to zvuči super, postoje različiti faktori koji stoje na putu konvertovanja potencijalnih klijenata u Vaše kupce. Pre svega, tu je direktna konkurencija. Ukoliko malo bolje pogledate, shvatićete da postoji na hiljade brendova širom sveta koji, na isti način, nude iste usluge kao i Vi – i samim tim se bore i za iste kupce.
Neki pružaju bolju uslugu od Vas, neki lošiju, ali kako god da okrenemo, svi oni stoje na Vašem putu ka novim prodajama. Zbog toga je potrebno da uradite sve što je u Vašoj moći da se izdvojite iz gomile i da zavladate Google SERP-om (Search Engine Results Page) za željenu ključnu reč.
To možete postići tako što ćete napraviti, a zatim i optimizovati svoj sajt najbolje što umete. Ukoliko napravite profesionalan, SEO-friendly sajt koji lepo izgleda, veće su šanse da se istaknete u moru Vaših konkurenata.
Postoji bukvalno hiljadu razloga zašto svaki biznis treba da ima svoj sajt. Kredibilitet, dostupnost, dodatna biznis vrednost, marketing i objavljivanje PR saopštenja, direktna komunikacija sa korisnicima, mogućnost da se potencijalni budući klijenti dodatno informišu o vašem brendu, proizvodima ili uslugama… – ovo su samo neke od glavnih prednosti posedovanja profesionalnog sajta. A spisak se svakako ne završava samo na tome.
Naravno, kreiranje dobrog sajta je samo prvi korak na Vašem putu ka uspehu, ali hej – od nečega morate početi, zar ne? Kako drugačije planirate da izgradite svoju online imperiju ukoliko najpre ne stvorite dovoljno jaku osnovu? Baš kao i kod gradnje kuće, kada pravite svoj websajt – krećete od temelja. U ovom slučaju to je web hosting.
Budimo realni – može sadržaj koji kreirate biti fenomenalan, ali ukoliko ga ne učinite vidljivim i dostupnim onima koji za njega mogu biti zainteresovani, on će biti potpuno beskoristan. Zato se zaista ne treba zezati sa odabirom pravog, sigurnog i iskusnog provajdera koji će online hostovati Vaš biznis.
Iz nekog razloga, izbor dobrog web hosting provajdera ljudima ne bude prva stavka na listi prioriteta kada odluče da pokrenu sajt. Iako znamo da je siguran i brz hosting temelj svakog uspešnog online biznisa, on je i dalje nešto o čemu poslednje povedemo računa.
Kako napraviti pravi izbor za websajt
Biranje odgovarajućeg web hosting provajdera i tipa hosting paketa može biti vrlo težak zadatak za neiskusne online biznismene. Postoji na hiljade različitih hosting provajdera i skoro svi obećavaju 99.9% mrežni uptime, neoraničene resurse i besprekornu podršku.
Iako Vam se na prvu loptu čini da nije bitno kom provajderu ćete poveriti brigu o dostupnosti Vašeg sajta, to nije baš tako, jer mnogi provajderi obećavaju kule i gradove koje u realnosti ne mogu da ispune.
Hostovanje sajta kod lošeg provajdera može naškoditi Vašem biznisu na mnogo različitih načina. Ako, na primer, imate online prodavnicu i Vaš sajt padne, mogli biste da izgubite tonu novca zbog neostvarenih prodaja. Kupci neće moći da posete Vaš sajt i informišu se o proizvodima i uslugama koje nudite. Rezultat: Neće ništa kupiti od Vas.
Sećam se kada je pao sajt Amazon-a. Prema njihovom izveštaju, za tih 40 minuta kojih je sajt bio offline, izgubili su oko 5 miliona dolara. Koji horor, zar ne? Ali, to nije sve, loš provajder može uništiti vaš SEO i Vaše dragocene podatke. Toj listi negativnih posledica nema kraja.
Kako da izaberete idealan hosting paket za Vaš websajt
Ovo pitanje muči mnoge koji započinju online biznis, jer ne znaju koji hosting paket bi mogao da podrži njihov sajt niti koji provajder bi mogao na najbolji način da odgovori na njihove potrebe. Prvo i osnovno, morate znati kakav sajt želite da napravite.
Dakle, pre nego što počnete da tražite odgovarajućeg provajdera, morate imati jasnu sliku o tome šta Vam zapravo treba. Da li neka od standardnih hosting opcija može zadovoljiti Vaše potrebe? Da li su Vam potrebne Windows aplikacije? Ili možda neki poseban softver? Koliki protok Vam je potreban?
Nakon što odgovorite na ova pitanja, možete preći na sledeći korak, a to je traženje hosting provajdera i hosting paketa koji mogu biti pogodni za Vaš biznis.
Morate biti svesni ograničenja paketa koja mogu uticati na funkcionisanje Vašeg sajta. Siguran sam da ne želite da dođete u situaciju u kojoj se ispostavi da paket koji ste uzeli ne može da podrži Vaš sajt.
Zbog toga cena ne bi trebalo da bude presudni faktor u odabiru pravog hosting paketa. Cilj je da pronađete šta Vama najviše odgovara, jer ne možete dopustiti da Vaš sajt bude nedostupan potencijalnim kupcima. Konstantna dostupnost i brzina sajta treba da bude jedina stvar koju ćete imati na umu.
Postoje različite standardne hosting opcije, koje mogu zadovoljiti potrebe većine korisnika.
Shared hosting je najpopularnija opcija
Mnogi se odlučuju za ovaj tip paketa jer je najjeftiniji. Ovaj tip usluge podrazumeva da delite server sa drugim korisnicima i ima ograničene opcije. Provajder upravlja serverom, ali Vam daje mogućnost da i Vi vršite podešavanja preko kontrolnog panela.
Shared hosting je dobar izbor za one koji tek počinju svoj online biznis i imaju relativno mali broj poseta. Ukoliko se Vaš biznis razvije, uvek možete preći na VPS ili dedicated hosting.
Virtuelni privatni server (VPS)
To je virtuelna mašina koju hosting provajderi često imaju u ponudi. Korisnici imaju potpuni root pristup serveru i mogu da instaliraju skoro svaki softver koji se pokreće na tom operativnom sistemu.
Dedicated hosting
Ovaj hosting se odnosi na uslugu sa kojom zakupljujete ceo server samo za sebe, pri čemu dobijate neograničen pristup svim resursima. Na njega možete postaviti neograničen broj sajtova.
Ako imate sajt sa puno saobraćaja koji zahteva mnogo prostora, Dedicated server je, recimo, jedina najbolja opcija za Vas. On je nešto skuplji u odnosu na ostale vrste hostinga, ali vredi svaku paru ukoliko planirate da se zaista posvetite i razvijate svoj biznis.
Kolokacija je usluga koja omogućava smeštaj Vašeg servera u data centru provajdera.
Obratite pažnju na korisničku podršku
Svi ovi paketi mogu doći sa korisničkom podrškom ili bez nje. Moj savet je da birate provajdera čiji će Vam tim za podršku biti na raspolaganju 24/7. Zašto? Zato što internet nikada ne spava. Neki problem može nastati i u sred noći, nikad se ne zna.
Mada, neki provajderi tvrde da nude fantastičnu non-stop podršku, a u realnosti njihovi korisnici mogu osedeti dok se neko seti da odgovori na njihovo pitanje. A kada im neko iz podrške konačno odgovori, korisnici shvate da to nije iskusan inženjer koji zna svoj posao, već priučena osoba koja pokušava da reši problem sa unapred spremljenim odgovorima na često postavljana pitanja.
Nemojte nikome verovati na reč, već proverite brzinu i kvalitet podrške određenog provajdera, pre nego što stavite Vaš sajt u njegove ruke.
Dostupnost
Ovo je od ključnog značaja. Konstantna dostupnost Vašeg sajta mora biti Vaš prioritet broj jedan. Pokušajte da pronađete provajdere koji garantuju da Vaš sajt nikada neće pasti. Ali, iako svi provajderi nude 99.9% mrežni uptime, morate biti 100% sigurni da govore istinu. Testirajte njihovu mrežu i pročitajte šta njihovi klijenti, bivši i sadašnji, pišu o njima.
Online reputacija
Kada shvatite kakav Vam hosting paket treba, vreme je da napravite listu provajdera koji mogu odgovoriti na Vaše potrebe. Tu nastaje problem. Može Vam se učiniti logičnim da izguglate njihove nazive i da pročitate prve dve ili tri kritike njihovih korisnika koje se pojave u vrhu pretrage, ali to realno nije dobar pristup.
Web hosting tržište je izuzetno konkurentno i svi provajderi nude veoma slične usluge. Mnogi od njih stvaraju sadržaj sa samo svetlim stranama svog poslovanja, kako bi se istakli među svojom konkurencijom. Pored toga, svesni su činjenice da loša reputacija u tom poslu znači da će propasti zasigurno, te zbog toga stvaraju i sadržaj u kome govore sve najgore o konkurenciji.
Jedini način da proverite kvalitet usluge određenog hosting provajdera je da pronađete stvarne komentare i kritike korisnika od krvi i mesa. Samo čitanjem različitih izjava zadovoljnih ili nezadovoljnih klijenata i pravih statistika downtime-a možete doći do zaključka kakav je neki provajder zaista.
PREPORUKA
Lenjost može biti vaš saveznik
O lenjosti Bil Gejts je jednom prilikom izjavio: „Biram lenju osobu za težak posao, zato što će lenja osoba pronaći najlakši način da ga uradi.” Za mene je ovaj citat bio pravo otkrovenje, pošto mi je dao odgovor na pitanje kako je moguće da ja, ovakav lenjivac, išta postižem u svom životu.
Radi se o tome da sam ja ozbiljno lenja osoba. Kad sam bila mala i kad bi se radili neki poslovi u kući i oko nje, ja bih slučajno (među nama, planski i sa ljutim predumišljajem) nestajala iz svačijeg vidokruga sve dok posao ne bi bio završen.
Naravno, nekad mi to ne bi polazilo za rukom. Učenjem sam se bavila tačno onoliko koliko sam morala, a niko nije posebno o tome brinuo jer sam bila odličan đak. Uprkos tome su, u mom detinjstvu i ranoj mladosti, moji roditelji imali ozbiljnu bojazan kako ću se snaći na fakultetu, a potom i u realnom životu.
Ono što je bilo čudno je da je takva lenjivica (ovo nije pravi nadimak koji sam imala; taj podrazumeva i imenovanje jednog dela tela koji se najčešće upotrebljava u svrhe sedenja) uspela da završi fakultet bez ulaska u apsolventski staž, a još je čudnije što je u stanju da danas vodi svoju malu preduzetničku agenciju i da sav njen rad podrazumeva da je sama birala kada će se i koliko njime baviti.
Kada biste sada pitali moje roditelje o mojoj lenjosti, oni bi rekli da sile božje nema da sam lenja. Možda hedonista, ali lenja nikako. Svojim prijateljima i dan danas kad kažem da sam lenja, oni me posmatraju kao da sam skrenula desno kod Albukerkija.
Pravda za lenjost
Lenjost, sama za sebe, ne podrazumeva ništa. Lenji ljudi su uspešni, isto kao što i vredni mogu biti neuspešni. Mnoštvo je faktora u igri i oslanjati se na samo jedan, a pritom izvoditi validne zaključke, nije moguće.
Lenjost je, čvrsto u to verujem, univerzalna ljudska osobina. To bi značilo da ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije osetila da je „nešto mrzi”. To može da ide od toga da nas mrzi da dohvatimo čašu vode, pa sve do toga da ceo život protraćimo u nameri da nam stalno bude udobno.
Međutim, posmatrati lenjost izolovano od konteksta i proglasiti je za negativnu osobinu je nepravedno!
Kako to? Pa, lenjost je ništa drugo do niska frustraciona tolerancija i svi smo joj skloni, samo je pitanje u kojoj meri. Međutim, još važnije pitanje od tog je – da li radimo ono što nam ona kaže (to jest samo ono što nam godi) ili delamo uprkos njoj. A najbolja stvar sa frustracionom tolerancijom je ta što ona može da se uvežbava, pa većina nas ne bude isti lenjivac sa 25 i 55 godina.
Ono što u najvećoj meri odlučuje da li će lenjost biti funkcionalna ili disfunkcionalna jeste pitanje odgovornosti. Ne, ne može malim slovima: PITANJE ODGOVORNOSTI.
Odgovornost je, zapravo, kontrateg za lenjost. U tome je cela filozofija. Ako znam da u utorak imam ispit, možda ću u subotu da jurim leptire po poljani, ali će ispit do utorka, po principu „kako umeš i znaš” biti spremljen. I bio je, svaki put. Ako je rok za dostavu teksta klijentu petak, u sredu ću možda da maratonski gledam House of cards, ali će klijent u petak prepodne – a često i u četvrtak popodne – dobiti ono što mu je obećano.
Sa principom odgovornosti nema kockanja i igranja. On je ono što postavlja granice u okviru kojih se sve ostalo definiše, a u tu definiciju, ako poznajete sebe, slobodno uračunajte i lenjost. Dok god ste u okvirima koje diktira odgovornost, lenjost vam neće moći ništa.
Dobre strane lenjosti
Tako je, dobro ste pročitali: lenjost ima i svoje dobre strane. Kad kažem lenjost, uvek mislim da njenu kombinaciju sa odgovornošću. Lenjost bez nje je upravo to – čista lenjost, ista ona koja brojne sposobne i pametne ljude okuje u svoje zavodljive lance.
- Najbolja strana lenjosti je ta što vam ona ne dozvoljava da se utopite u svoj posao. Ona zna šta je slobodno vreme i zašto je ono važno. Tako ona može biti odličan protektivni faktor za sagorevanje na poslu. Ta i takva lenjost, u kombinaciji sa hedonizmom, neće vam dozvoliti da pet subota uveče zaredom provedete u kancelariji.
- Dalje, lenjost je nešto što priznajemo kao svoju slabu stranu. Ako znamo da smo joj skloni, onda na nju možemo i da računamo. Onda nas neće iznenaditi kad dva dana pre crvenog slova u kalendaru (što je zapravo nekakav rok) shvatimo da baš danas nikako ne možemo time da se bavimo.
- Tu na scenu stupa ona pomenuta odgovornost, koja šutne lenjost u stranu baš onda kad đavo odnese šalu. I vremenom sve bolje učimo da prepoznajemo taj trenutak.
- Lenjost nam omogućava da imamo kontrolu. Da, zvuči paradoksalno, ali kad smo lenji i ništa ne radimo, mi smo odgovorni za svoje nečinjenje. To nisu ni bog, ni vlažnost vazduha, ni kurs evra na današnji dan – već isključivo mi sami.
- Isto je, međutim, i u suprotnom smeru – kada radimo, uprkos svojoj lenjosti, mi imamo kontrolu. Možda ne u potpunosti nad ishodom, ali nad procesom, odnosno nad našim udelom kako u procesu, tako i u ishodu.
- Mene moja lenjost često motiviše. Kad vidim neku dobru knjigu kako me čežnjivo priziva ili kad mi je teško da se uzdržim da usred radnog dana ne pogledam da li je Andervud konačno dobio izbore, nastupi utrenirana, odgovorna lenjost i da mi ponudu koju ne mogu da odbijem: „Hajde sad ovo da završimo, pa da onda mirne duše radimo šta nam se hoće.” I zaista, to je ponuda koja se ne odbija.
- Ovaj princip mi ne obezbeđuje samo da započnem neki posao i tako pokorim prokrastinaciju, već je posebno koristan usred nekog posla, kad se već javi zamor, pa i dosada, a kraj je previše daleko da bi delovao kao motivacioni faktor.
Zato, budimo lenji! Ali odgovorno lenji. Pametno lenji. Postavimo granice oko kojih neće biti daljih pregovora ili cenjkanja. To je ono što radi odgovornost. A unutar tog prostora možemo biti lenjivci.
Kao što Šerlok Holms kaže za sebe da je visokofunkcionalni sociopata, tako i mi možemo biti vredni lenjivci. Možda zvuči kontradiktorno, ali disciplina bez daška bunta je ropstvo, zar ne? Ako disciplinu zovemo odgovornošću, a bunt lenjošću, izbegavamo ropstvo bilo kog ekstrema i dolazimo do balansa. Do ravnoteže između moram i želim.
