Dobrog dizajnera lakše je upoznati kroz jedan konkretan rad nego kroz biografiju punu nagrada. Plakat, kutija čaja ili lampa pokazuju šta autor bira da istakne i kako rešava ograničenja materijala. Ovaj izbor deset autora iz Srbije i autora poreklom iz Srbije zato polazi od njihovih portfolija, a ne od broja pratilaca.
Izbor obuhvata deset autora iz Srbije i dijaspore, bez rangiranja; radovi iz različitih godina predstavljaju polazište za upoznavanje njihovog opusa u 2026.
Slavimir Stojanović Futro i Jana Oršolić: znak koji se pamti
Slavimir Stojanović Futro u autorskom portfoliju pokazuje pozorišne plakate, knjige, logotipe i druge formate. Za prvi susret izdvajaju se zbirka Two Hundred Logos i plakati za Jugoslovensko dramsko pozorište. Zanimljivo ih je gledati zajedno: znak mora da izdrži malu površinu, dok plakat može da gradi odnos između slike i naslova. Na plakatu pogled može da luta, zastane na detalju i vrati se tekstu. Dobar znak mora da ostane prepoznatljiv i kada ga svedete na ugao vizitkarte.
Jana Oršolić zaslužuje odvojenu pažnju zbog rada sa slovima i art direkcijom. U projektu TEASY ambalaže navedena je kao art direktorka, dok je kolažne ilustracije radila Becha. Pakovanje tako otvara i priču o saradnji: ilustracija privlači pogled, dok art direkcija povezuje sliku, tipografiju i raspored podataka u celinu koju kupac drži u ruci.
Slična pitanja povezuju ove autore sa susedstvom. Dizajnerska scena u BiH pruža još materijala za poređenje ambalaže, enterijera i vizuelnih identiteta. Posebno je zanimljivo pratiti šta se menja kada isti tip proizvoda dobije drugačiji vizuelni jezik.
Dušan i Slobodan Jelesijević: dizajn koji čitate svakog dana
Dušan Jelesijević je sa ocem Slobodanom 2009. osnovao Tour de Force, studio za dizajn tipografskih pisama iz Gornjeg Milanovca. Njegova biografija navodi studije grafičkog dizajna na FILUM-u u Kragujevcu i rad u grafičkom i veb dizajnu. U katalog ovog studija vredi ući sa sopstvenim naslovom ili nazivom firme. Tek kada ga otkucate različitim pismima, postaje jasno koliko oblik slova menja ton iste rečenice.
Slobodan Jelesijević donosi iskustvo grafičkih komunikacija, oblikovanja slova i ilustracije. Na istoj zvaničnoj stranici njegova biografija navodi Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i nastavnički rad u Nišu. Umesto da se njihov katalog svede na porodičnu zanimljivost, korisnije je pogledati razlike između pisama namenjenih velikim naslovima i sistema sa više debljina.
Ovde izbor dizajnera postaje i praktično pitanje za naručioca. U demonstraciju fonta unesite č, ć, đ, š i ž, a ako projekat zahteva ćirilicu, proverite i nju. Podršku pismima ne treba pretpostaviti na osnovu zemlje iz koje autor dolazi. Isto važi za licencu: pravo korišćenja u štampi i na vebu proverava se pre kupovine.
Ana Kraš i Marko Macura: predmet ima život izvan fotografije
Ana Kraš na svom sajtu povezuje predmete, fotografiju i crtež. Za dizajnerski ulaz posebno je zahvalna lampa Bonbon. HAY u predstavljanju proizvoda objašnjava da se nit omotava oko čeličnog okvira. Tako se boja i način izrade mogu posmatrati zajedno. Kod takvog predmeta fotografija celog enterijera nije dovoljna: približite detalj i pratite ritam namotaja, prelaze boje i površinu koju pravi sama nit.
Marko Macura, rođen u Beogradu, radi u oblasti dizajna predmeta. Studio Macura prikazuje vazu Lava, oznake za knjige Pero i Sporo, kao i zidni organizator Buba. Mali predmet ovde nije sporedni proizvod za popunjavanje kolekcije. Oznaka za knjigu mora nešto da uradi u ruci i između stranica, a tek zatim da izgleda dobro na polici. To je koristan kontrast portfolijima koji se procenjuju samo kroz velike enterijere.
Draga Obradović i Vesna Pešić Becha: materijal i kolaž
Draga Obradović sa Aurelom K. Basedowom vodi Draga & Aurel, studio u Komu osnovan 2007. Njihova kolekcija Transparency Matters iz 2019. istražuje transparentnost, uz rad sa smolom, betonom i metalima. Za čitaoca je zanimljiv prelazak između upotrebnog predmeta i kolekcionarskog dizajna: namena ostaje prisutna, ali materijal traži gotovo istu pažnju kao forma.
Vesna Pešić radi pod imenom Becha. Njen medij je digitalni kolaž, uz ilustraciju i art direkciju. Ranije pomenuti TEASY pokazuje njenu preciznu ulogu u timskom poslu: autorstvo kolažne ilustracije. Pri gledanju takvog rada korisno je pratiti spojeve između fotografskih delova i crteža. Slika može delovati spontano i kada je svaki njen odnos pažljivo složen.
Lazar Bodroža i Nenad Trifunović: od veb prodavnice do police
Lazar Bodroža je sa Nenadom Trifunovićem osnovao Metakliniku. Na projektu GIR veb prodavnice obojica su navedena za kreativnu direkciju. Dizajn potpisuje Sandra Sokolović, a razvoj Andreja Sokolović. Prodavnica nameštaja na ekranu traži pažljivo povezivanje fotografije, informacija o proizvodu i kretanja kroz ponudu. U tom poslu kreativna direkcija postavlja smer koji dizajn i razvoj pretvaraju u iskustvo kupovine.
Nenad Trifunović u projektu SOFI ambalaže potpisuje kreativnu i art direkciju. Dizajneri su Anđela Jerinić i Andrija Čugurović. Oblici inspirisani biljkama razvijeni su za redizajn pakovanja iz 2021. godine. Za razliku od digitalne prodavnice, ambalaža mora da uspostavi odnos s policom, susednim proizvodima i rukom kupca. Ta promena formata lepo pokazuje raspon Trifunovićevog rada.
Kod veb prodavnice, odluka između WordPressa i Next.js-a utiče i na to kako dizajner radi s developerom: ko uređuje sadržaj, kako se održava sajt i koliko je lako menjati prikaz proizvoda. A kada odabrane reference budete pokazivali timu, može pomoći i naš tekst o tome šta čini dobru prezentaciju. Sačuvajte uz svaku sliku ime autora, projekat i konkretnu ulogu. Tako nastaje korisna zbirka referenci, umesto fascikle lepih slika bez porekla.
